Суд у Хагу одбио Шешељев захтев за улагање жалбе

Судски Механизам у Хагу одбио је данас захтев лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља да му се омогући да уложи жалбу на правоснажну пресуду којом је осуђен на 10 година затвора због прогона Хрвата из војвођанског села Хртковци, 1992.

У образложењу одлуке, председник Механизма Теодор Мерон (Тхеодор) констатовао је да статутом и правилником суда није предвиђено улагање жалбе на правоснажну пресуду коју изрекне апелационо веће.

Мерон је подсетио да Шешељ може да затражи ревизију пресуде на основу новооткривених чињеница, ако их има, које би могле показати да је пресуда била неправична.

Као пример успешне ревизије, Мерон је навео поништавање правознажне пресуде у процесу бившем официру ЈНА Веселину Шљиванчанину, коме је казна затим била умањена.

Председник Механизма, међутим, истиче да Шешељ није указао на грешке у правоснажној пресуди, већ се бавио процедуром.

У захтеву да му се омогући улагање жалбе, Шешељ је тврдио да је немогућност улагања жалбе "незамислива ситуација, поготово кад се ради о преиначењу ослобађајуће пресуде". Осуђујућа пресуда која му је изречена, по Шешељу је, стога, "преседан у међународној кривичној пракси".

Апелационо веће могло је, тврди Шешељ, или да му потврди ослобађајућу пресуду, или да наложи ново суђење. По лидеру радикала, "право на жалбу је универзално и не може бити укинуто".

У одговору на тај Шешељев захтев, тужиоци су навели да је пресуда апелационог већа "коначна" и да статут судског Механизма, правног наследника Хашког трибунала, не даје право странама на "улагање друге жалбе", укључујући и ситуацију када је, као у Шешељевом случају, првостепена ослобађајућа пресуда у жалбеном поступку преиначена у осуђујућу.

Тужилаштво је нагласило да је, по статуту суда, могућа само ревизија читавог поступка, ако су испуњени одређени услови.

На првостепену ослобађајућу пресуду, Шешељ, који се бранио сам, није уложио жалбу, али је то учинило Тужилаштво.

Делимично усвојивши ту жалбу, апелационо веће Механизма прогласило је Шешеља кривим за прогон Хрвата из Хртковаца и осудило га на 10 година затвора.

Првостепеном пресудом, Хашки трибунал је Шешеља, 31. марта 2016, ослободио оптужби за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

Шешељ је тада био ослобођен кривице за прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање, као и злочине против човечности.

&нбсп;

Трибунал је том пресудом утврдио и да&нбсп; Шешељ није крив за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине, као кршење закона и обичаја рата.

Делимично усвојивши жалбу тужилаца, апелационо веће хашког Механизма, прогласило је, 11. априла ове године,&нбсп; Шешеља кривим за подстицање и почињење прогона Хрвата у селу Хртковци у Војводини, 1992.

Апелационо веће констатовало је да је Шешељ казну већ одслужио, јер је у притвору у Хагу био од 2003. до 2014. године.

Веће је, у свим другим аспектима, одбацило жалбу тужилаца на првостепену пресуду којом је Шешељ био ослобођен кривице.

Правоснажном пресудом потврђено је да није постојао удружени злочиначки подухват трајног и насилног уклањања Муслимана и Хрвата са великих делова територија Хрватске и БиХ, које би биле укључене у нову државу под српском контролом. По оптужници, на челу тог подухвата био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а један од учесника био је Шешељ.

&нбсп;

Шешељ је на слободи у Србији од новембра 2014., када је, одлуком расправног већа Хашког трибунала, био привремено ослобођен због болести, пре него што му је била изречена првостепена пресуда.

(Бета, 28.11.2018)