Protest žutih prsluka: Makron obećava povećanje plata
Predsednik francuske je rekao da je gnev demonstranata „duboko ukorenjen i iz mnogo razloga opravdan"
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je povećanje minimalne zarade i poreske olakšice, kao odgovor na nasilne proteste koji traju već nedeljama.
Građani protestuju zbog povećanja cene goriva, troškova života i drugih problema.
Tokom televizijskog obraćanja, Makron je osudio nasilje, ali je rekao da je gnev demonstranata „duboko ukorenjen i iz mnogo razloga opravdan".
Minimalna zarada na mesečnom nivou će biti povećana za sto evra od 2019. godine, rekao je.
Planirano povećanje poreza za penzionere sa niskim primanjima neće biti sprovedeno, prekovremeni rad neće biti oporezovan, a poslodavci će dobiti podsticaj da zaposlenima isplaćuju bonus na kraju godine, koji se neće oprorezivati, dodao je Makron.
Ipak, odbio je da ponovo uvede porez za bogate, rekavši da bi to „oslabilo" Francusku. „Moramo da otvaramo nova radna mesta", rekao je Makron.
Minimalna cena rada biće povećana za sedam odsto.
Makron „nije imao izbora"
Hju Skofild, BBC Pariz
Ljudi su želeli nešto više od običnog obećanja političara. Želeli su nove mere, novčanice u džepovima i uočljiva poboljšanja u svakodnevnom životu.
Predsednik Makron je primio poruku. Zapravo, nije imao izbora. Pričanje besmislica o izazovima u budućnosti i potrebom za izgradnjom nacije bi samo razbesnelo žute prsluke.
Dakle ovde - u srži problema - postoje četiri jasne promene: povećanje minimalne zarade; ukidanje poreza na prekovremeni rad; ohrabrivanje poslodavaca da zaposlenima isplaćuju bonus bez oporezivanja; i prestanak opterećivanja penzionera.
Plus doza poniznosti i obećanje da će novi „nacionalni ugovor" biti izgrađen na ocnovu reformi izbornog sistema i većih konsultacija sa pokrajinama.
Dodajte na to i ranije ustupke - odustajanje od povećanja cene goriva i olakšice za ljude koji moraju automobilom da idu na posao - i žuti prsluci odjednom postaju jedan od najuspešnijih pokreta modernog vremena.
Za samo četiri nedelje nakon prvog video snimka koji se pojavio na Fejsbuku, potpuno su preokrenuli francusku socijalnu i ekonomsku politiku. I to sve bez neke jasne liste zahteva.
Šta je Makron izjavio o protestima?
Makron, koji se dosad nije previše izjašnjavao o protestima, priznao je da su mnogi ljudi nesrećni zbog uslova života i da su stekli utisak „da ih niko ne sluša".
Rekao je da je u poslednjih 40 godina „u velikoj meri porastao broj sela i delova grada u kojima su javne službe podbacile i životni uslovi se pogoršali".
Postoji mnogo ljudi „čiji status u društvu nije priznat. Na kukavički način, navikli smo se na to i delovalo je kao da smo na njih zaboravili."
„Svestan sam sopstvene odgovornosti u ovoj situaciji - možda ste stekli utisak da imam druge brige i prioritete. Znam da su neke od vas povredile moje reči", dodao je.
Makron, bivši bankar, ranije je kritikovan kako nema sluha za probleme običnih ljudi.
Kakve su reakcije?
Bendžamin Kauči, jedan od demonstranata, odbio je predloge u izjavi za lokalnu televiziju.
„Ovo su nekakve polu-mere. Verujemo da Makron može da pruži mnogo više."
Njegovi politički protivnici su takođe kritikovali poteze: vođa levice Žan-Luk Melanšon kaže da očekuje nove proteste. Desno-orjentisani političar Erik Vort je poteze opisao kao „kratkoročna" rešenja, dok je predstavnica desnice Marin Le Pen rekla da je Makron priznao neke, ali ne sve greške.
U međuvremenu, predstavnici anti-rasističke nevladine organizacije SOS rasizam (SOS Racisme) izjavili su za list Figaro da su zabrinuti zbog Makronovih komentara o migrantima.
Ko su „žuti prsluci"?
Takozvani „žuti prsluci", demonstranti koji nose žute fluroscentne prsluke koje vozači moraju da imaju u automobilima, prvo su se bunili zbog povećanja taksi na dizel gorivo.
Makron je rekao da je njegov motiv za povećanje taksi bila zaštita životne okoline.
Vlada je kasnije obustavila taj plan, ali žuti prsluci se nisu umirili.
Protesti su organizovani preko društvenih mreža i obuhvataju sve strane političkog spektra - od anarhista sa krajnje levice, do nacionalist sa krajnje desnice, do onih umerenih koji su između.
Kako su se protesti odvijali
- 17. novembar: 282.000 demonstranata - jedan je poginuo, 409 je povređeno - 73 privedeno
- 24. novembar: 166.000 demonstranata - 84 ranjeno - 307 privedeno
- 1. decembar: 136.000 demonstranata - jedan poginuo, 263 ranjeno - 630 privedeno
- 8. decembar: 136.000 demonstranata - 118 ranjeno - 1.220 u pritvoru
(BBC News, 12.11.2018)
