Климатске промене: Уколико изостану резултати, свет ће платити „паклену цену"

Учесници УН-ове конференције о климатским променама данас у Пољској улазе у саму завршницу разговора, без одговора на многа важна питања- упркос бројним захтевима да постигну напредак.

Бивши председник Малдива Мохамед Нашид казао је да ће свет „платити паклену цену&qуот;, ако не предузме велике кораке.

Земље учеснице се труде да заврше сложени „правилник&qуот; за примену Споразума о климатским променама из Париза.

Такође су под притиском да појачају своја обећања о смањењу штетних гасова у атмосфери.

• Последње четири године „глобално најтоплије“
• Флексибилна исхрана може да смањи климатске промене
• Климатске промене захтевају хитну акцију

Један од највећих изазова на разговорима јесте огроман број одлука које стоји пред око стотину 100 министара који су допутовали у Катовице.

Министри су под снажним притиском земаља у развоју и малих острвских држава, којима прети највећа опасност уколико просечна глобална температура порасте за више од 1,5 степени Целзијуса.

У овом тренутку свет је за око један степен топлији у односу на период пре индустријске револуције.

Бивши председник Малдива и њихов водећи преговарач, Мохамед Нашид, замолио је учеснике састанка да хитно постигну договор о смањењу испуштања угљен-диоксида у атмосферу.

„Лудост је да дозволимо да глобални ниво угљен-диоксида пређе 450 делова на милион, а да температура порасте за више од 1,5 степени&qуот;, рекао је на састанку са медијима.

„То и даље може да се заустави. Уколико будемо радили заједно, ми то можемо.

Уколико то не урадимо, све земље ће платити паклену цену, .&qуот;

Шта делагати покушавају да одлуче?

Представници 196 држава дошли су у Катовице како би решили врло сложена питања која се односе на правилник Париског споразума, који ступа на снагу 2020. године.

Реч је о регулативи која се односи на то како да земље смање ниво угљеника, како да се обезбеде финансија за сиромашне нације и осигурају да сви раде оно што су рекли да ће радити.

Звучи лако, али је то врло техничко питање. У овом тренутку државе често имају различите дефиниције и распореде за акције смањења угљен-диоксида.

Ипак, некакав напредак у обликовању правила јесте постигнут.

„Неки од текстова који су кључни у правилнику, у погледу транспарентности земаља у извештавању о акцијама су прилично јаки, они су бољи него што су били претходне недеље&qуот;, рекао је један од преговарача.

Али, има и значајних препрека.

Сиромашније државе желе „флексибилност&qуот; правила, тако да не преовлађују регулативе за чије испуњавање немају довољно капацитета.

„Правилник у овом тренутку није у равнотежи, јер је потребно да све државе буду заједно, а морамо да подржимо и земље у развоју&qуот;, казала је Џенифер Морган из Гринписа (Греенпеаце).

„Флексибилност може да значи много ствари и мислим да неке земље користе ту реч да одложе имплементацију правила, док су остале забринуте јер немају довољно капацитета. Када немате јасан сигнал од развијених земаља да обезбеде ту подршку, то само доноси много неизвесности.&qуот;

Осим правилника, шта још треба да буде одлучено?

Постоји јак притисак од стране научника, који су раније ове године саставили критички извештај о томе какве последице прете планети уколико температура до краја овог века порасте за 1,5 степен.

Одлука о прихватању овог извештаја је одбијена, због контроверзи на самом почетку конференције. Саудијска Арабија, САД, Кувајт и Русија су, уместо да прихвате закључке извештаја, тражиле да се само забележи да је извештај примљен.

Када се консензус није могао наћи, текст је пропао - на изненађење већине земаља. И даље, међутим, постоји жеља да се на крају овог састанка извештај ипак призна.

„Овде је 196 држава и 192 су сагласне&qуот;, рекао је Мохаме Нашид.

„Говоримо о само четири које се нису усагласиле, а те четри нас држе као таоце.&qуот;

Шта је са угљен-диоксидом?

Велики је притисак и на земље да повећају своје амбиције да брже и одлучније смање испуштање угљен-диоксида.

У светлу поменутог извештаја многи делагати желе да, пре 2020. године, виде значајано повећање амбиција, као би шансе за задржавање раста температуре испод 1,5 степена биле изводљиве.

У овом тренутку, планови које су земље преузеле потписивањем Париског споразума нису ни близу овог циља.

Нису само преговарачи и министри на састанку у Пољској једини који желе да виде напредак у смањењу угљеника. И привдедници чекају сигнале са састанка.

„Компаније су спремне да инвестирају, а банке су спремне да финансирају&qуот;, казао је Карлос Сале из шпанског енергетског конгломерата Ибердрола.

„Потребне су нам веће амбиције у правилима, које ће фирмама омогућити да иду даље и брже.&qуот;

Ко је заиста задужен за ове преговоре?

Пољска председава организацијом, али међу делегатима је доста забринутости да им недостаје свеобухватна слика о томе шта би требало да изађе са састанка.

Многи желе да виде јак правилник, приврженост земаља већим амбицијама и обећања о смањењу угљеника пре 2020. године, као и јасну представу о томе колико је новца потребно дати сиромашнијим земљама - и када.

Неки од преговарача кажу да Пољаци раде добар посао у тешким условима, али многи су и критични - кажу да домаћини одговарају на потребе богатих, а не сиромашних.

„Мислим да је председништво превише засновано на ономе што тренутно траже земље са високим емисијама, а које би могле да доведу до слабих резултата овог догађаја&qуот;, казала је Џенифер Морган из Гринписа.

„Често у овим разговорима када је сасвим сложен и немате јасно вођство, онда када земље попут Саудијске Арабије могу да дођу и изазову хаос. Зато је потребно да министри из ЕУ дођу и сарађују са сиромашним народима, како би избалансирали оно што Саудијци и Пољаци раде овде.&qуот;

Када ће се све завршити?

Извесно је да 20.000 учесника разговора једва чекају да се скуп заврши.

Неки су овде скоро две недеље. Званично, све се завршава вечерас. Али реалније је да ће се то догодити у суботу ујутро.

Неки су забринути да би састанак могао да потраје и до недеље, али многи делегати имају летове тог дана, па постоји притисак да се све на време заврши.

(ББЦ Невс, 12.14.2018)