Исхрана и климатске промене: Флексибилна дијета може да помогне свету

Ако свет жели да ограничи климатске промене, оскудицу воде и загађење, онда сви треба да прихватимо „флексибилну&qуот; исхрану, кажу научници.

То значи да једете углавном воће и поврће, а то је један од три кључна корака ка одрживој будућности за све 2050. године, кажу они.

Такође, оно што бацамо треба да се преполови, као и да се побољшају пољопривредне праксе, наводи се у студији.

Ова нова студија о томе како производња хране и потрошња утичу на главне претње планети долази убрзо по извештају Међународног панела о климатским променама.

• Пет ствари које смо сазнали из извештаја о климатским променама
• Климатске промене: Последњи је тренутак за спас планете, кажу научници

Аутори кажу да прехрамбени систем има значајан утицај на животну средину, а главни је покретач и климатских промена. Загађење најчешће настаје због прекомерне употребе азота и фосфора.

Истраживачи кажу да захваљујући расту становништва и прихода који се очекују између 2010. и 2050. године, ови утицаји могу да порасту између 50 и 90 одсто.

Међутим, студија закључује да ниједно решење неће спречити опасности, тако да је потребно да комбинујемо приступе.

Дакле, када су у питању климатске промене, аутори предлажу нешто што називају - флексибилна исхрана.

„Можемо да применимо низ здравих дијета, али оно што све имају заједничко, према најновијим научним доказима, јесте да су све релативно засноване на биљкама&qуот;, рекао је главни аутор студије доктор Марко Спрингмен са Универзитета Оксфорд.

„Неки је зову медитеранском дијетом, ми то зовемо флексибилном исхраном. Покушали смо да останемо најконзервативнији, јер дозвољавамо да се црвено месо ипак једе једном недељно.&qуот;

• Грашак против погачица и сендвича - шта деца једу у школама
• Исхрана богата протеинима: Хлеб са бубашвабама - пробати или не

Ако се свет пребаци на ову врсту исхране, студија је показала да ће емисије гасова са ефектом стаклене баште из пољопривреде бити смањена за више од половине.

Али, као и промена исхране, истраживање каже да се пољопривредне праксе морају значајно променити. Ово подразумева повећање приноса из постојеће пољопривре, побољшање управљања водама и ограничавање и рециклирање ђубрива.

„Решавање проблема бацања хране и отпада захтеваће мере у целом ланцу исхране, од складиштења и транспорта, преко паковања хране и означавања, до промена у законодавству и пословном понашању које промовишу ланце снабдевања са нултим отпадом&qуот;, рекла је Фабрис де Кларк, научна директорка на ЕАТ-у, институцији која је и финансирала студију.

Кључни елемент је да ова три решења морају да буду спроведена заједно.

„Храњење светске популације од 10 милијарди људи је могуће - само ако променимо начин на који једемо и начин на који производимо храну&qуот;, рекао је Јохан Рокстром, директор Потстдамског института за истраживање утицаја на климу, који је један од аутора студије.

„Све ове мере заједно могу да омогуће да и планета и људи буду здравији.&qуот;

Студија је објављена у часопису Натуре.

(ББЦ Невс, 10.11.2018)