Пензионерска победа на суду: Верују ли данас млади у пензију
Колико младих у Србији тражи данас посао са веровањем да ће, након 40 година, моћи да живи од пензије.
Катарина, 37-годишњакиња из Београда, почела је да ради са 24 године, пре завршетка факултета. Иако је радила пуно радно време, годинама није имала стални посао.
„Првих неколико година нисам размишљала о пензији и иронично сам говорила - кад буде моја генерација дошла на ред, пензија неће ни постојати&qуот;, говори Катарина за ББЦ.
Сада, више од деценију касније, када су јој родитељи у пензији, много више размишља о томе. Каже да види „људе њихове генерације који су у дилеми да ли ће јести месо или имати новца за лекове, а не како ће провести време након више деценија рада на најбољи начин.&qуот;
Иако није правоснажна јер је жалбени поступак у току, ово је прва пресуда у корист пензионера против Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, због смањења пензија.
Да ли ће данашњи 30-годишњаци сада и поверовати да их за непуних 40 година чека пензија, покушали су да одговоре саговорници ББЦ.
„Пензија као залог за будућност - то је идеја која је компромитована&qуот;, каже Драган Станојевић, доцент на Одељењу за социлогију Филозофског факултета у Београду.
„Млади су приморани да живе у продуженој садашњости, фокусирани су на сад и на кратке рокове. Не желе то сами, већ их је тржиште приморало на то.&qуот;
Пре него што почну да мисле о пензији, млади се прво боре да уопште нађу посао, кажу из Кровне организације младих Србије.
Шта мисле млади - вреди ли се борити
Дарио Михић ради као инжењер већ неколико година, а након четири године у истој фирми, почели су да му уплаћују доприносе. До тада је радио на црно.
Каже да му је „борба пензионера показала да се вреди борити за оно што зарадиш&qуот;.
„Још не верујем ништа, док пресуда не буде коначна. Ипак, сад ми је мало постало и драго што сам пријављен већ коју годину.
„Пре тога сам само размишљао - шта ће ми то, боље да ми дају паре на руке, иако никад нећу дочекати ту пензију, а сада би ми то баш много значило.&qуот;
Марко из Ниша, који је на рубу тридесете, ради већ неколико година, али ниједном није проверио да ли му је „и динар уплаћен у пензиони фонд&qуот;.
Каже да је његов проблем што уопште не размишља о пензији.
„Делује предалеко и мислим да ћу се у међувремену снаћи.&qуот;
„Заиста не очекујем да ћу добити пензију и ако је добијем, да ће та примања бити довољна.
„Кад размишљам о старости, више размишљам о приватној уштеђевини и другим изворима прихода, него о пензији.&qуот;
- Живот српски, пензије немачке
- Како млади у Србији дочекују свој дан
- До посла само уз партијску књижицу
И Софија, 35-годишњакиња из Новог Сада каже да мисли да ће „ПИО да се укине док догура по пензије&qуот;.
Каже да би више волела да сама може да уплаћује новац у приватни пензиони фонд, али да разуме да је „ово неопходно јер садашњи пензионери онда не би имали одакле да добијају пензију&qуот;.
„Садашњи радници исплаћују пензионере, па би ми било жао да се систем распадне. Нека генерација би ту изгубила све. Једино се плашим да ће баш моја генерација да буде та&qуот;, додаје Софија.
Тања објашњава да о томе - да ли је запослена за стално - много више брину њени родитељи од ње „ваљда зато што су и много ближи пензији&qуот;.
„Када сам први пут добила посао са уговором о раду, један од коментара био је и да је то супер због пензије сутра, што је мени било последње на памети.
„Искрено, са 27 година не размишљам о пензији, а с обзиром на то како се та граница помера пречесто, питање је да ли ћу је и доживети&qуот;, мисли Тања.
Шта кажу истраживања
Око 80 одсто младих, који су радили, имало је 2008. године уговор за стално, да би осам година касније тај проценат опао за чак 30 одсто, каже Драган Станојевић.
Станојевић је аутор истраживања „Какве су шансе младих на тржишту рада&qуот;, а за ББЦ каже да је у међувремену дошло до великих промена на тржишту рада и да су млади научили да морају да се прилагоде:
„Млади све више раде без уговора. То је постао глобални тренд и у Европи - све више је уговора са нула сати, који подразумевају да чекате да видите да ли ће вас неко позвати сутра да радите&qуот;, каже Станојевић.
Он сматра да је проблем што у Србији не постоји одговарајући законски оквир.
„И у другим земљама је посао постао нестабилнији, али уплаћују вам доприносе, имате право на боловање и одмор док се у Србији значајан део рада одвија у сивој зони, а одређен број пословадаваца не уплаћује доприносе, па млади немају права која би требало да произилазе из рада&qуот;.
Чак и када постоји законска основа да запослени оде на одмор или боловање, послодавац то често не допушта, додаје Станојевић.
„Млади једни од других уче како да се прилагоде и схватају да је то нова реалност.
„Истраживање је показало да већина њих жели сталан посао са плаћеним одсуствима и доприносима, да би могли да планирају живот. Зато, када говоре о себи пре тражења посла, кажу да им је битна висока плата.
„Али када почну да рзмишљају на дужи рок, онда кажу - сигуран посао.&qуот;
Ретки су млади људи који су уверени да ће на крају радног века бити корисници пензија, кажу из Кровне организације младих Србије за ББЦ.
„У Србији је присутно континуирано подизање старосне границе за одлазак у пензију.
„Зато се поставља питање колико ће година млада запослена особа која данас има 25, морати да доживи да би достојанствено и заслужено уживала у 'трећем добу'.
„Млади према Алтернативном извештају виде снажан утицај личних и породичних познанстава и контаката, као и чланства и активизма у политичким партијама, за добијање посла.&qуот;
Истраживања су показала да више од половине младих (53 одсто) није запослено на позицији за коју су се школовали, односно да тек свака пета млада особа ради на радном месту за које се образовало.
О суштини проблема говори и податак из Алтернативног извештаја КОМС-а који каже да је 40 одсто младих спремно да ради на другим пословима - а не на оним за који су се школовали - јер се посао у струци дуго чека и потпуно је неизвесно сигурно запослење на радном месту за које су се образовали.
Катарина сад има и дете и постало јој је врло битно да ли је пријављена на пуну плату, колика је та плата и да ли има здравствено осигурање. Почела је да размишља и да ли ће то бити довољно.
„Већина људи из мог окружења ради разне 'тезге', након осмочасовног посла да би себи обезбедила пристојан живот.
„Поразно је када схватимо да ни то није довољно за достојанствену старост.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.27.2018)
Крај Пиксијеве ере: Стојковић више није селектор фудбалске репрезентације Србије
