Ајмо, ајде (2)
Данас 03.01.2019 | Пише: Славиша Лекић
Данас се нико од „првобораца“ не може сетити ко је тог новембра 96. први кренуо у шетњу с пиштаљком, али је врло брзо тај малени „инструмент“ постао обавезан протестни реквизит који су имали готово сви, чак, уместо цуцле, и деца у колицима („Маму вам јебем, фашистичку да вам јебем“ гласила је парола окачена на колица једне „изманипулисане бебе“)!
Чинило се да ће Београд начисто оглувети, али то је једноставно била цена „буђења“! Бесомучно је дувано у обичне, пластичне, металне, једнобојне, шарене и остале пиштаљке кад год је било разлога за незадовољство: приликом мимохода поред зграда националних, градских или медијских институција које су оличавале режим; као одговор на провокације са стране; у знак протеста кад би се микрофона и озвучења докопали неки лицемери усиљених осмеха,
