Интервју - Урош Трипковић: Од кише тројки до засада боровница
Моззарт спорт 09.01.2019
“Нисам се осећао добро да играм под болом само да бих узео новац на нивоу који је смешан у односу на моје могућности, било ми је испод части. Живот иде даље. Нема назад. Пресекао сам. Било ми је криво. Не пратим превише кошарку, дистанцирао сам се, искључио, повремено одем на утакмицу. Било је и презасићености, мало и љутње неке, осећаја да нисам урадио шта сам могао. Помирио сам се са тим. Има других ствари. Имам породицу. Посао којим се бавим и који ми је занимљив. Треба наћи нове ствари, идеш даље”
Када би мрежице на обручима имале осећања, тресле би се на помен Уроша Трипковића. Осећале би нелагоду, анксиозност, имале би морску болест од толиког померања. О, шта им је само радио. Како их је мучио. Бушио. Решетао. Сећате се оних тројки. Истрчавање из блока и - пљас! Упала је још једна. Ништа друго нисмо ни очекивали. Био је Трипковић шутер какав се ретко рађа, а данас је нешто сасвим другачије. Породични човек који се бави узгојем
