Век и по од Светог писма на српском (3): Књиге на ломачи
Вести онлине 09.01.2019 | Ј. Арсеновић - Вести
Од почетка је било противљења да се Свето писмо преводи на народни језик. У томе је предњачила Римокатоличка црква, која је с временом латински почела да сматра светим језиком. Када је чешки кнез Вратислав 1079. од папе Гргура Седмог затражио дозволу да се у његовој земљи богослужење врши на старославенском, папа му то није дозволио.
"Онима који добро размисле о томе", образлагао је свети отац, "биће јасно да је Богу било по вољи прикрити смисао неких делова Светог писма, јер кад би његов смисао свима био посве јасан, простаци би га могли обезвредити, а припрости људи толико погрешно схватити да би их оно одвело у заблуду." Убрзо након што је папа Иноцент Трећи у 12. веку издао проглас којим је забранио читање и превођење Светог писма, почело се и са праксом спаљивања
