Радо иде Србин са Хрватом
Н1 Инфо 16.01.2019 | Борис Дежуловић
Домало двадесет и седам година, половица мога живота, прошла је од усијаног српња 1992, када смо фоторепортер Магања и ја, тражећи начин да некако уђемо у већ мјесецима опкољено Сарајево, па све кружећи око града као лешинари око живе лешине набасали у Кисељак.
Тамо су нас упутили према Кобиљачи, истуреној чуки ХВО-а према положајима Караџићеве војске, таман на вријеме да у једном контејнеру уз цесту посвједочимо надреалном призору: као на годишњици матуре нашли су се тамо припадници српске војске и ХВО-а, баш као четници и усташе четрдесет и неке, па нам уз ракију и мезу испричали како је у њих узоран онај, како се зове, оца му јебем, да: суживот. Ту, рецимо, изнад Кобиљаче, налазила се једна
