Бити црн у Америци: Серена Вилијамс
Данас 20.01.2019 | Пише: Клодија Ранкин
И управо то помислиш – да је неурачунљива, једног недељног поподнева док пијуцкаш „Арнолд Палмер“ и гледаш женско финале Отвореног првенства САД 2009, кад ти пажњу потпуно заокупи неочекивано напрасито понашање Серене Вилијамс.
Серену, у високој резолуцији пред твојим очима, обузима бес који препознајеш и који си учена да избегаваш за своје добро. Серенино понашање, тог конкретног недељног поподнева, указује на то да јој свеколика неправда коју је доживела током свих тих година блиставе каријере у том часу промиче пред очима и она најзад одлучује да на све то одреагује бујицом псовки. Ништа, чак ни оно понављање негација („не, не, не“), које је употребила у сличној
