Србија на Давосу: Зашто путујемо у Швајцарску и шта тиме добијамо

Три хиљаде учесника из 115 земаља света, међу којима је и председник Србије Александар Вучић, ову недељу проводе у швајцарском зимском центру Давос.

Лаицима за економију и светску политику је можда необично када чују да се земља у развоју, попут Србије, налази међу учесницима и гостима на Светском економском форуму.

Током учешћа на панелу о кризи слободе медија, Вучић је и сам рекао да није задовољан степеном слободе медија, али да су ствари далеко боље када је економија у питању.

Председник је подсетио да је раст бруто друштвеног производа у Србији један од највећих у региону и свету.

„Први пут имамо три године заредом суфицит у буџету, раст БДП-а од 4,5 одсто што је један од највећих у региону и ЕУ, и што је јавни дуг смањен са 79 одсто на мање од 50 процената. Што се економије тиче, урадили смо добро&qуот;, рекао је.

Пре одласка на Давос, председник је најавио да много тога доброг може да се уради за Србију на Форуму и подсетио да су први разговори о довођењу кинеских инвеститора у смедеревску Железару вођени баш у овом швајцарском скијалишту.

Док председника и делегацију Србије очекују састанци са високим европским званичницима, укључујући немачку канцеларку Ангелу Меркел и комесара за проширење ЕУ Јоханеса Хана, економски аналитичари сматрају да мала привреда попут српске нема превише користи од учешћа на Давосу.

Политика, па тек онда економија

„Кључно питање које занима учеснике Форума који су уопште заинтересовани за Србију, а то су међународне организације и представници ЕУ, јесте решавања проблема са Косовом&qуот;, каже Владимир Глигоров са Бечког института за међународне економске односе.

Позитивни привредни резултати Србије у 2018. години мање су важни од онога што се о Србији чуло на панелу о слободи медија, сматра Глигоров.

„Није то свет који може да буде превише импресиониран једном или другом цифром једне земље која је међу неразвијенијим у Европи&qуот;.

Далеко важнији су, каже, показатељи који се односе на политичку стабилност.

„Понос медијским слободама - за годину-две&qуот;

Бесплатне капе с бућком и још девет чињеница о Давосу

„То што је председник рекао да не може да се хвали степеном слободе медија и да још није постигнут напредак, то је лоша вест за све у публици&qуот;.

У публици на скупу у Давосу су, осим политичког врха, и представници највећих светских компанија, потенцијалних инвеститора.

Ипак, од Давоса до склапања договора пут је дуг.

„Они који би евентуално улагали у Србију су углавном или мања предузећа или предузећа из мањих, углавном суседних земаља - њима није потребно да о томе разговарају у Давосу, често, јер тамо нису ни пристутни&qуот;, каже Глигоров.

Друштво моћних и статистика

Видљивост - овом речи предност учешћа на Давосу описује професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

„Добро је да једна мала земља као што је Србија буде присутна на догађају где су најмоћнији људи света, иако ове године на Давосу нема ни Путина, ни Трампа, а изостали су и британска премијерка Тереза Меј и председник Француске Емануел Макрон&qуот;, каже Савић.

Директан контакт са људима са којима се састанци не заказују лако, добра је прилика за остваривање контакта, али и да се понешто научи и чује из прве руке од најмоћнијих људи света, објашњава он.

Савић истиче да је корисно и то што је Вучић у Давосу рекао да стање медија у Србији није онакво како треба да буде.

„Господин Вучић у Србији никада није рекао да није задовољан степеном слободе медија, али тамо јесте.

У Давосу се обраћао људима који прате ситуацију у Србији и њима се не може говорити оно што се говори у Србији. Јер, код нас је све политика и све може , па ко поверује, поверује&qуот;.

Савић подсећа да Форум у Давосу није замишљен као скуп на коме се доносе одлуке које директно утичу на привреду, али јесте место на коме се дискутује о проблемима.

Србија добила буџет, шта је БДП

У Белој књизи није све тако бело

Ове године тај проблем је неједнакост.

„Дискујтује се о томе да 36 најбогатијих људи у свету има једнако богатства као и 46 одсто становништва&qуот;, каже Савић.

У исто време, статистички подаци који се односе на привредну ситуацију у Србији, а које је Вучић изложио на панелу о слободи медија, показују да земља иде напред.

Савић објашњава да чињеница да је бруто домаћи производ порастао за 4,5 одсто у 2018, године јесте позитивна промена када се у обзир узме да је Србија слабо развијена земља и ако се снага привреде пореди са најкритичнијим годинама, као што је била 2014.

„Када садашњу ситуацију поредимо са 2014. годином, годином екстремних падавина у земљи у којој пољопривреда има неприродно висок удео у БДП-у, када је јавни дуг експлодирао, а земљи је претио банкрот, данашњи привредни резултати нису за потцењивање&qуот;.

Међутим, Савић упозорава да стварни живот у Србији није сјајан као што то статистика показује.

Подсећа да смо због употребе нове методологије рачунања просечног дохотка грађана добили реалнију слика примања у Србији.

„Тако знамо да половина запослених у Србији примају плату мању од 39 000 динара&qуот;, каже Савић.

Позитивни статистички тренд раста привреде за сад не мења ништа у животима грађана Србије.

„Ништа нама не вреди ако имамо високе стопе раста БДП-а, јавни дуг који је значајно оборен и висок степен извоза. Ако ви као грађанин имате 300 евра, вама привредни показатељи не значе ништа и стваран живот се драматично разликује од статистике&qуот;.

Инвеститори и слабашна пословна клима

Економски аналитичар Саша Ђоговић сматра да је један од највећих проблема домаће привреде и контаката са могућим инвеститорима лоша пословна клима.

„Учешће на Светском економском форуму може да буде позитивна ствар уколико имате да покажете добре привредне резулатте, али и позитивне промене у области владавине права, слободе медија&qуот;.

Подсећа да да је Србија на зачељу лествице Светског економског форума када су у питању заштита имовинских права и независност правосуђа који директно утичу на полсовну климу.

Позиција Србије у свету - Извештај о компетитивности 2018-2019 (од 140 земаља)

• Независност правосуђа 107. место
• Заштита имовинских права 115. место
• Препреке у пословању изазване прописима владе 113. место
• Заштита интелектуалне својине 100. место
• Организовани криминал 104. место

Извор: Светски економски форум

„Не можете очекивати да без повољног пословног амбијента омогућите приступ инвеститорима на тржиште осим уколико их не вучете за рукав нудећи им субвенције&qуот;, каже Ђоговић.

Државне субвенције управо и јесу филозофија учешћа Србије на Давосу, сматра он.

„Привлачење инвеститора нуђењем државних субвенција, нажалост, није начин развоја привреде. Без домаће привредне иницијативе и без стабилних институција не можете очекивати одрживи раст и развој&qуот;.

Да стране инвестиције, које су знатно допринеле расту БДП-а у последњих неколико година, нису одржив начин раста, упозорава и професор Савић.

„Страни инвеститори углавном ангажују људе ниских квалификација, обуче их и плате као јефтину радну снагу, а све то Влада Србије из буџета субвенционише износима од неколико хиљада до десет хиљада евра&qуот;.

Обојица стручњака сагласни су да се у животу грађана Србије ништа неће променити када се политички и пословни врх са Давоса спусти међу обичан свет.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.23.2019)