Председник Кине Си Ђинпинг је „најопаснији“ по слободу друштва, каже Џорџ Сорос
Милијардер и филантроп Џорџ Сорос покренуо оштар напад на Кину у говору у Давосу.
Милијардер и филантроп Џорџ Сорос је искористио говор на Светском економском форуму у Давосу да покрене оштар напад на Кину и њеног председника Си Ђинпинга.
Сорос је упозорио да вештачка интелигенција и машинско учење може да се искористи за тоталитарну контроле у земљи.
Он је рекао да овај сценарио представља „опасност без преседана&qуот;.
Међутим, рекао је да су Кинези његов „главни извор наде&qуот;.
„Кина није једини ауторитарни режим на свету, али је најбогатија, најјача и технолошки најнапреднија&qуот;, рекао је он, истичући забринутост због Русије под влашћу Владимира Путина.
„Безбедносни ризик&qуот;
„То чини Си Ђинпинга најопаснијим опонентом отвореног друштва&qуот;, рекао је.
Сорос, истакнути донатор Демократске партије САД, такође је критиковао став Трампове администрације према Кини.
„Уместо вођења трговинског рата са практично целим светом, САД би требало да се усредсреде на Кину&qуот;, рекао је он.
Шире гледано, Сорос је упозорио да би репресивни режими могли да користе технологију за контролу својих грађана, што је назвао „смртном претњом отвореним друштвима&qуот;.
Бизнисмен мађарског порекла, који је преживео нацистичку окупацију уз фалсификоване документе, стекао је богатство берзанским потезима у доба девалвације британске фунте, догађаја познатог као Црна среда.
Управо су га његове филантропске и политичке активности учиниле фактором раздора у САД, Европи и шире.
Подмићивање
Потрошио је милијарде сопственог новца на финансирање пројеката о људским правима, као и на либералне демократске подухвате широм света. Последњих година је постао честа мета напада десничарских група због подршке либералним режимима.
Многе од критике које му се упућују означене су као антисемитске.
Прошле године је сумњиви пакет пронађен у поштанском сандучету у његовој кући у Њујорку.
Сорос је прошлогодишњи говор у Давосу искористио за критику гигантске технолошке компаније попут Фејсбука и оно што је сматрао њиховим нагризајућим ефектом на демократске системе.
Али ове године је сав гнем усмерио према Пекингу, а посебно контроверзном инвестиционом плану „Појас и пут&qуот;, који финансира путне, железничке и поморске везе како би се ојачала трговина са земљама широм света.
„Пројекат је направљен да промовише интересе Кине, а не интересе земаља прималаца&qуот;, рекао је он.
„Његови амбициозни инфраструктурни пројекти углавном су финансирани кредитима, а не грантовима, а страни званичници су често били подмићивани да их прихвате.&qуот;
(ББЦ Невс, 01.25.2019)














