Разгртање иверја црног чврстог дрвета
Данас 27.01.2019 | Пише: Душан Микља
КОЛЕГИЈАЛНО Разгрћући иверје ебановине (црног чврстог дрвета које расте у Африци и Источној Индији) чије је име Капушћински подарио наслову своје књиге (Ришард Капушћински: Ебановина: Мој афрички живот, превела Љубица Росић, Самиздат Б92, 2018) открио сам да смо у време велике глади боравили заједно у Адис Абеби, да смо пролазили истим афричким беспућем и, најзад, да смо међу герилцима и државницима имали и неке заједничке пријатеље.
Не могу се, ипак, похвалити да сам га упознао нити да смо се, макар, само срели. За утеху су остале његове књиге које су можда најверодостојније сведочанство једног белог човека о Африци. Да и не говорим о усхићењу што сам у Ебоновини обновио сећања на путеве, пределе и људе које сам – без и трунке помисли да се поредим са чувеним пољским и светским новинарем – доживео на истоветан или сличан начин. У тој мери чак да смо на дословно истом
