Борут Пахор: Помиритељ Словенаца и на Балкану или политички манекен

Нема важније политичке функције у Словенији на којој актуелни председник Борут Пахор није провео бар један мандат.

На последњу - други мандат за председника Словеније - буквално је дотрчао.

Кампању је водио обилазећи земљу пешке, постављајући слике на друштвену мрежу Инстаграм, што је постао његов заштитни знак.

Ипак, у политику је ушао давно пре друштвених мрежа.

Један долазак у Београд 1990. године била је прва прилика да се чује његово име - био је најмлађи члан делегације словеначких комуниста који су напустили 14. конгрес Савеза комуниста Југославије.

Излазак Словенаца из партије значио је и излазак Словеније из федерације, а за Борута Пахора почетак више од три деценије политичког активизма.

Од посланика, преко председника Скупштине, посланика у Европском парламенту, па до премијера и председника - Пахор је демонстрирао знање да побеђује на изборима.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/БсвдиС2лБфг/?утм_соурце=иг_веб_цопи_линк

Демонстрирао је и вештину партијских односа, коалиционих преговора, често успешно премошћавајући партијске разлике и комуницирајући са свим актерима политичке сцене - мада му је то понекад доносило имиџ човека без јасног става, спремног на разне договоре зарад функције.

Доказао је то чланством у коалицији са либералом Јанезом Дрновшеком, па потом подршци економским мерама конзервативца Јанеза Јанше - све време водећи странку левог центра, социјалдемократске оријентације.

Коначно, био је део бројних регионалних процеса у којима је такође покушао да се постави као човек који премошћава разлике.

Резултат је, ипак, променљиви успех.

„Пријатељ и џентлмен&qуот;

Јадранка Косор је, као премијерка Хрватске, блиско сарађивала са Пахором док је и он био на челу владе.

Заједнички су били део необичне балканске „трилатерале&qуот;, чији је српски члан био тадашњи председник Борис Тадић.

„Да смо ми остали на челу држава, мислим да би ситуација у региону била неупоредиво боља него што је данас&qуот;, нема дилеме Јадранка Косор у разговору за ББЦ на српском.

Сећа се заједничких састанака у Птују и Смедереву који су региону послали снажну поруку - да се лидери могу састајати и без данас неизоставне размене оштрих, готово претећих порука.

Иако је Борута Пахора и Јадранку Косор затекла сложена ситуација око Арбитражног споразума Словеније и Хрватске о граници у Пиранском заливу, деценију касније Пахора описује као - „пријатеља&qуот;.

„Напетост између две земље била је на врхунцу кад сам ја дошла на чело Владе, па су први сусрети били веома хладни.

Али почетни преговори око Арбитражног споразума су успоставили оно најважније - поверење, а за то је потребна велика храброст&qуот;, каже Јадранка Косор.

У жељи да, у то време, мирне регионалне односе учине примамљивијим читаоцима, многи медији у Хрватској и Словенији покушали су да у односу Јадранке Косор и Борута Пахора пронаћу нешто више од политике.

„Многи медији су наш однос покушали да претворе у романтичну причу - а то није био случај.

Мени, као жени, је то тешко било да поднесем, јер бих у том односу ја свакако била слабија&qуот;, присећа се Јадранка Косор.

Дипломатија на Балкану: Решења која се чекају

Како су Словенци заличили на Италијане

„Игра малих бројева&qуот; на словеначким изборима

Паравојна група узбунила Словенију

Ко је Борут Пахор

• Рођен је 2. новембра 1963. у Постојни
• Дипломирао политикологију и међународне односе на Универзитету у Љубљани
• Од 1990. године посланик у Скупштини Словеније
• Од 1997. године председник странке Здружене листе социјалдемократа - данашњих Социјалдемократа
• 2000. године постаје председник Скупштине Словеније
• Од 2008. до 2011. председник Владе Словеније
• 2012. године изабран за четвртог председника Словеније

Политички помиритељ Словенаца

Ефектног јавног наступа, Борут Пахор мамац је за медије у Словенији - помаже им ефектним акцијама, селфијима на друштвеним мрежама.

Дописник РТС-а из Љубљане Владимир Банић описује га као приступачног, отвореног и комуникативног.

„Он је најбољи политички производ за просечног гласача у Словенији.

Као модеран Словенац, трчи, бави се спортом, има модеран брак - он и његова партнерка нису формално венчани, има сина од кога је и потекла идеја за обилазак Словеније пешке&qуот;, каже Банић.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/Бс3ОН3ГлуДе/

И док је спреман да свом обезбеђењу зада бриге јер воли да се по Љубљани шета без пратње, Банић каже да у политици најчешће - не ризикује.

„Његова политичка мисија је да помири Словенце са леве и десне стране.

Овај други председнички мандат је онај у коме Пахор, упркос малим овлашћењима председника, може да покаже своју праву природу - он не мора ништа више да ризикује јер је све у политици већ био.&qуот;

Банић каже да се Пахор у највећи ризик упустио градећи споменик у Љубљани посвећен свим жртвама ратова у Словенији.

Могао је тиме да „гурне прст у око&qуот; великој већини људи у земљи у којој је, од свих бивших југословенских република, антифашистичка традиција најочуванија.

Ипак, заузврат је добио и други мандат на председничким изборима - тесном већином савладао је човека који је касније постао председник Владе Словеније.

Можда најбољи опис његове неутралности лежи у чињеници да је на тим изборима наступио као - нестраначки кандидат.

Човек је, закључује дописник РТС-а, који осим за репрезентацију Словеније, не навија ни за један фудбалски клуб.

И то је рецепт више од три деценије политичког трајања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.28.2019)