Књижара или мала породична прича у Пријепољу: Ми смо за трајање
Данас 10.02.2019 | Пише: Индира Хаџагић Дуракови

Као да је одувек била ту. Књижара на корзоу или Књижара „Вук Караџић. Неодвојива од те приче или саставни део свих тих сећања је и Зора Вујичић, која је провела готово цео свој радни век баш у том незнатном простору, на главној, „Валтеровој“ улици, преко пута некадашње пријепољске Градске читаонице.
Зора је почела да ради 1972. године. – Готово цео свој радни век провела сам овде, отишла у пензију али и сада сам ту, јер као да без ње не могу, смеје се дискретно Зора, са којом разговарам како би се све сложило у ту породичну причу. Наиме, поред Зоре, која и сада ујутру порани, у књижари раде њен син Милош и снаха Тања. Милош прича да често Пријепољци који су одселили, па наврате, кажу:“На главној улици се још није променила само