Адресни регистар: Сви грађани би до средине 2019. требало да добију адресу
Иако се очекивало да сви грађани до краја 2018. добију назив улице и кућни број, и даље око 2,6 милиона становника Србије живи на адреси „Нема улице, бб“.
Ходајући Београдом није нимало чудно да наиђете на таблу са именом улице на којој је исписано и више од пет назива.
Некима вероватно није чудно ни то што не знају у којој тачно улици живе - пошто је толико пута мењала име, да ни сами не знају како се тренутно зове. Они су променили више адреса, живећи на истом месту.
Са друге стране, има и оних који и даље живе на адреси - „Нема улице, бб&qуот; - и то у већини градских општина на територији Београда.
Истовремено, у читавој земљи, према подацима Министарства унутрашњих послова, више од три милиона грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега више од 2,6 милиона људи живи на адреси - „Нема улице, бб&qуот;.
Како за ББЦ на српском кажу у Влади Србије, сматрасе да тих 2,6 милиона становника Србије да и даље нема утврђену адресу.
Тамо где ја живим нема бројева, нема улица
Како би сваки грађанин добио тачну адресу - са називом улице и бројем - Влада Србије је пре годину дана покренула пројекат за допуну Адресног регистра Србије.
Пре почетак овог пројекта у фебруару 2018. године - у Србији је било више улица без имена од оних које имају назив.
Тако је, према подацима Владе Србије, број улица са именом у бази тада износио 53.941, док су у међувремену локалне самоуправе доставиле предлоге за именовање преосталих улица и заселака - и то за чак 66.488 у 4.721 насељеном месту.
Од тада до данас називе је добило нешто више од девет и по хиљада улица широм Србије - наводи се у одговору који је ББЦ на српском добио од Владе Србије.
Сва имена само на Врачару и Старом граду
Пре почетка пројекта, на територији Београда без назива је било 5.247 улица.
Ако бисмо свели на једноставну математику, међу 12 улица без назива у Србији, једна се налазила у београдским општинама.
На седници Скупштини града, одржаној крајем децембра прошле године, донета је одлука о именовању нових 1.369 улица..
Преосталих готово 3.900 безимених улица требало би да добије називе на наредној седници Скупштине града Београда, која има и посебну Комисију за споменике, називе тргова и улица.
Како за ББЦ на српском каже председница те комисије Андреа Радуловић, на основу елабората које је израдио Републички геодетски завод, потреба за именовањем улица јавила се у 15 од укупно 17 београдских општина. У свим општинама осим на Врачару и Старом граду.
„Усвајањем предлога одлука о именовању улица на општинама Савски венац, Вождовац, Раковица, Звездара и Гроцка, на седници Скупштине града Београда, преостало је десет општина са неименованим улицама&qуот;, каже Радуловић.
Колико улица на територији Београда је и даље без имена:
- Обреновац - 763
- Барајево - 702
- Лазаревац - 578
- Младеновац - 457
- Палилула - 402
- Сопот - 278
- Чукарица - 272
- Земун - 230
- Сурчин - 121
- Нови Београд - 75
Извор: Град Београд
Шта је Адресни регистар?
Адресни регистар је основни и јавни регистар о кућним бројевима и називима улица и тргова у насељеном месту.
У њему се, између осталог, налазе подаци о називима општина, насељених места, катастарских општина, улица, тргова, бројеви кућа, али и све измене у називима и бројевима.
Адресни регистар обухвата и утврђивање кућних бројева за стамбене и пословне зграде, као и за катастарске парцеле које су урбанистичким планом предвиђене за изградњу.
Како наводе из Владе Србије за ББЦ на српском, локалне самуправе треба да усвоје предложене називе.
„Највећи број општина и градова је до сада овај поступак спроводио нередовно, како због различитог тумачења прописа, тако и због неажурности у раду.
Зато адресни регистар који води Републички геодетски завод није могао бити комплетан и није могао да одрази реално стање на терену, тј. адресе свих објеката у којима се живи или ради&qуот;, наводи се у одговору Владе Србије.
Како додају, пуну функционалност адресни регистар ће добити када буде одражавао реално стање на терену - што се очекује најкасније до средине 2019.
Првобитни план Владе је био да се то догоди до краја 2018.
Када све буде готово, нико у Србији у документима више неће имати податак - „Нема улице, бб&qуот;.
Грађанима ова промена неће донети додатне расходе, јер ће, кажу у Влади Србије, све трошкове замене важећих личних докумената, које су неопходне због ажурирања адресног регистра - сносити држава.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.11.2019)
Трамп: Можда треба одузети лиценце телевизијама које ме критикују
