Olakšice, kazne i ostale metode za očuvanje ćirilice

Mali broj jezika u svetu može da se pohvali upotrebom dva ili više pisama u okviru istog jezika, ili, stručno rečeno, digrafijom.

Zapravo, srpski jezik je jedini evropski jezik u kojem se istovremeno koriste dva pisma - ćirilično i latinično.

Iako je u Srbiji ćirilica u službenoj upotrebi, globalizacija i savremeni oblici komuniciranja učinili su latinicu dominantnijim pismom.

„Većina nas se potpisuje ćirilicom, dok SMS pišemo latinicom, a to je zanimljivo", objašnjava Branimir Stanković, profesor lingvistike i docent na departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.

Bogatstvo dvojezičnosti

Profesor Stanković ističe prednosti dvoalfabetskog sistema, kakav je srpski.

„Neurološka i neurologistička ispitivanja pokazuju da je učenje ćirilice i latinice u školi odlično za razvijanje kognitivnih sposobnosti dece."

On dodaje da takvu raznolikost treba posmatrati kao bogatstvo, a ne kao hendikep.

„Veštine pisanja različitim pismom ne treba smatrati suprotstavljenim. To bi bilo šizofreno shvatanje, na kraju i sopstvenog identiteta."

Zbog sve ređe upotrebe ćirilice, Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da oformi Savet za srpski jezik koji će brinuti o poštovanju službene i javne upotrebe ćiriličnog pisma.

Zbog toga je podnet predlog skupštini o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Šta donosi novi zakon

U predlogu izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, ćirilica je određena kao matično, a latinica ima status pomoćnog pisma.

Komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da se odvija na ćirilici.

Zakon će se odnositi i na obrazovne i naučne ustanove i medije čiji je osnivač država, kao i na medije sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama.

„Cilj je da, pre svega, podstičemo upotrebu ćirilice, a ne da je namećemo", rekli su za BBC u Ministarstvu kulture i informisanja.

Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita

Prema istraživanju koje je 2014. godine sprovela agencija Open Sours, 47 odsto ispitanika koristi latinično pismo, dok njih 36 odsto piše ćirilicom.

Razlika je još veća među korisnicima interneta, gde 57 odsto njih piše latinicom, naspram 29 odsto onih koji ni u digitalnoj komunikaciji ne odustaju od ćiriličnog pisma.

„Latinica je globalni, pa i ovdašnji fenomen. Nju su prihvatili i Srbi, ali to ne znači da smemo zaboraviti svoje istorijsko pismo, čiji je status u regionu vrlo zabrinjavajući", kažu u Ministarstvu kulture i informisanja.

Međutim, lingvisti ne smatraju da ćirilici preti izumiranje. Profesor Stanković kaže da ćirilica neće nestati iz srpskog jezika:

„Postoje ozbiljna istraživanja na ovu temu i upotreba ćirilice jeste u opadanju, ali mislim da nema nikakve opasnosti

Smatra da je jačanje latinice neminovno, ali da učenje ćirilice u prvom razredu osnovne škole predstavlja „liniju odbrane".

„Ne treba da brinemo, deca će zauvek moći da pročitaju ćirilicu", optimistično dodaje.

Ćirilične olakšice

Novi zakon trebalo bi da uvede poreske olakšice za izdavače novina i knjiga koji svoja izdanja štampaju na ćirilici.

Olakšice su planirane i za firme koje se odluče da svoj naziv odštampaju i istaknu na ćirilici.

„U domenu izdavaštva, kao i ekonomije, podsticajne mere su pravo rešenje, signal da je našoj kulturi stalo do njenog bitnog obeležja", navode u pisanom odgovoru na pitanja BBC-ja iz Ministarstva kulture i informisanja.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je u junu najavio da će sva pravna i fizička lica koja su zakupci prostorija u vlasništvu grada dobiti popust od ped odsto na takse ako istaknu naziv firme na ćirilici.

On je rekao da je još jedan primer promovisanja ćirilice uslov koji je postavio kompaniji Starbaks, američkom lancu kafića koji će uskoro početi da radi u Srbiji.

„Moj uslov prilikom pregovora sa Starbaksomje bio da natpis, pored onog na latinici, bude i na ćirilici", rekao je Vesić za agenciju FoNet.

„I druge 'ćirilične' države, prihvatajući dolazak stranih kompanija, preduzimaju ovakve korake", navode iz Ministarstva kulture i informisanja.

Iz ministarstva takođe dodaju da strane kompanije na taj način „daju do znanja da poštuju zemlju u kojoj ostvaruju profit".

Na pitanje da li primer Starbaksa znači da će i strane firme biti u obavezi da imaju natpis na ćirilici nismo dobili odgovor od ministarstva.

Latinične kazne

Pored toga što precizira tretman ćirilice u javnom životu i donosi olakšice promoterima matičnog srpskog pisma, novi zakon bi mogao po prvi put da uvede i kazne za kršenje ovakvih propisa.

Ukoliko neke od institucija koje su u obavezi da koriste ćirilicu prekrše ovu odredbu, odgovorno lice će platiti kaznu od 5.000 do 100.00 dinara.

Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, iznosiće od 500.000 do milion dinara.

Profesor Stanković formiranje saveta vidi kao dobar potez koji bi mogao da poboljša „vidljivost" ćirilice. Najavljivane kazne smatra prestrogim, ali ne i neobičnim.

„Po mom lingvističkom ukusu, to zvuči malo preterano, ali ništa neočekivanio, s obzirom na našu jezičku politiku u Srbiji", kaže Stanković za BBC.

• Poštuju li se u Srbiji digitalna prava građana
• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike
• Tiago: „Ja sam svuda pomalo stranac"

Praktična primena

Pored zakonskih zahteva da se ćirilica više koristi, otežano kucanje ili manja dostupnost ćiriličnog pisma na telefonima nisu jedini razlozi smanjene upotrebe.

Trenutno se ćirilične SMS poruke skuplje naplaćuju.

„Nedavno je Sektor za digitalizaciju Ministarstva kulture i informisanja podstakao i druga ministarstva da se ova pitanja sistemski reše", kažu u Ministarstvu.

Ćirilica je još manje vidljiva na internetu

U Srbiji postoji oko 99.000 rs. domena, dok sajtova sa ćiriličnim domenom srb. ima svega 2.000, pokazuju podaci iz januara 2018. godine.

„Retko se odlučuju da uvrste ćirilicu na sajt, a kamoli da im ćirilica bude primarna, zbog toga što im je cilj da i posetioci iz regiona mogu da pregledaju sadržaj", kaže veb-progarmer Sibin Gašić za RTS.

Ali nije samo malo tržište jedini razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju uglavnom za sajtove na latinici.

„Održavanje sajtova na dva pisma često zahteva angažovanje više ljudi", objašnjava za RTS direktor „Mrežnih sistema" Vladimir Marić.

Ćirilica na malim ekranima

Novi zakon obavezuje medije čiji je osnivač država i one sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama da koriste ćirilicu.

Planirano je da barem polovina emitovanih filmova bude titlovana na ćirilici. Ali i tu su mogući problemi, barem tehnički.

Prevodilac Boško Marković kaže da je još 2005. godine, jedna televizija za koju je radio uložila dosta truda i novca da koristi ćirilične titlove za strane programe.

„Napravljen je program, svi prevodioci su dobili precizna uputstva, ali se posle nekoliko meseci ispostavilo da ima mngoo više problema", priča Marković za BBC.

Ionako mali prostor za tekst na ekranu na ćirilićnom pismu se još više smanjuje, jer slova poput „dž", „lj", „nj" zauzimaju više mesta, kaže on.

„I pored najbolje volje, odustalo se od ovog plana".

Propisano je da Savet bude formiran šest meseci nakon usvajanja izmenjenog zakona, kada će građani Srbije moći da očekuju najavljivane olakšice, stimulacije, ali i kazne.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.06.2018)