Љубавно писмо чорбастом пасуљу

Пре него што је постао опште познат као дан коме се радујемо јер представља почетак кратког предаха од галопирајућег капитализма, петак је био дан радости за свеколику рају широм Балкана, па тако и ове наше Србије, јер се тим даном у кућама од Вардара до Личког Лешћа јео пасуљ. Порекло ове традиције је изгубљено у времену, то јест, нико није баш сигуран како је дошло до тога да се пасуљ у нашим крајевима једе . Најсмисленије до чега сам дошао је следеће: пошто