Нордијско скијање у Србији – од медитације до олимпијског спорта

Нордијско скијање љубитељи описују и као спартански спорт и као медитацију, али се слажу у једном - то је спорт за све.

„Ово је активан начин уживања у природи, готово је спартански приступ, не постоји жичара, сами сте и свако брдо које савладате, то је ваш успех&qуот;, каже Милош Глишовић из Смучарског клуба Златибор .

Глишовић каже да се основне технике - ходање по снегу и плужно заустављање - врло брзо науче, па се препоручује и рекреативцима без искуства са популарнијим алпским скијањем.

• Српски бокс узвраћа ударац
• Кључ за медаљу - континуитет
• Југославија живи и игра кошарку - али само у Дубаију

Шта је нордијско скијање, а шта скијашко трчање?

Смучарско/скијашко трчање (цросс-цоунтри скиинг) је дисциплина која спада у нордијско скијање које обухвата, између осталог, и ски скокове, ски летове, орјентиринг и бијатлон.

Веома је популарно у Скандинавији где деца већ са две или три године стају на скије. Повреде су ретке, а скијашко трчање препоручује се људима који имају проблема с кичмом.

Гордан Пауновић након тешког пада са скија у детињству није стао на скије 30 година. Сада нордијско скијање доживљава као више од спорта.

„То је много више медитација него спорт, јер су изазови другачије постављени него на обичном скијању.

„Циљ је да дневно извезеш што дужу туру, у том специфичном расположењу које доноси понављање&qуот;, каже Пауновић за ББЦ на српском.

Такмичарски спорт

На Зимским олимпијским играма, одржаним у Пјончангу 2018, Дамир Растић из Сјенице завршио је трку од 15 километара на 68. месту.

Бијатлоном се бавио Миланко Петровић, који је учествовао на Зимским олимпијским играма у Ванкуверу 2010. и Сочију 2014. Године.

„Он је био европска класа, налазио се међу 30 најбољих светских бијатлонаца&qуот;, каже Глишовић.

Додаје да иако такмичари учествују индивидуално на смотрама, да би се постигли добри резултати, мора да се ради у колективу.

Шта вам је потребно?

Клубови за скијашко трчање налазе на Златибору и Сјеници. Некад је постојала стаза на Копаонику, али се више не одржава.

Опрема за скијашко трчање је другачија у односу на стандардну скијашку опрему - лаганија је, не користе се цокуле, већ врста ципеле где је само врх везан за скију.

Љубитељи овог спорта углавном опрему набављају у иностранству.

Скијање на Златибору

На Златибору смучарски клуб постоји од 1938. године.

Глишовић каже да су његови прадеда и деда, који су живели у златиборском селу Рудине, почели да скијају из потребе - зими им је тако било лакше да обиђу стоку и однесу храну.

Члан златиборске породице Ћировић служио је војску у Словенији, па је одатле донео скије, на основу којих су Златиборци правили своје.

Даске од јасеновог дрвета би се скувале на пари, искривиле би се током тог процеса и тада би настала скија.

За штапове је коришћено је зовино дрво, јер је шупље и шиљак би био закачен за њихов крај.

Најстарији скије у кући породице Глишовић купљене су пре Другог светског рата у продавници Код ловца која се налазила у Балканској улици.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.25.2019)