BBC vesti na srpskom

Филип Рикер: Нови повратак америчког дипломате на Балкан

Многи сматарају да је нови главни амерички играч на Балкану „искусни професионалац и добар познавалац региона".

BBC News 05.03.2019  |  Наташа Анђелковић - ББЦ новина
Filip Riker, Kosovo, jul 2013.
АРМЕНД НИМАНИ/АФП/Гетти Имагес
У више наврата био у Приштини, као и у Београду

Најава да ће амбасадор Филип Рикер добити ново задужење у Стејт дипартменту појавила се средином фебруара, двадесет година од почетка преговора у Рамбујеу.

Званична потврда да ће преузети дужност на којој је доскора био Вес Мичел уследила је у марту, тачно двадесет година од краха разговора о миру, који су постали увод у рат.

„Амбасадор Филип Рикер, званичник Министарства спољних послова, тренутно заменик цивилног команданта Европске команде САД, постаће 18. марта... вршилац дужности помоћника државног секретара у Бироу за европске и евроазијске послове&qуот;, кажу за ББЦ на српском из америчке амбасаде.

Рикер се враћа на Балкан, регион који је, могло би се рећи, у танчине упознао током последње две деценије.

Иако је његово претходно дипломатско искуство било везано за Европу, под светла медијских рефлектора је доспео током једног од последњих сукоба на територији бивше Југославије - између безбедносних снага режима тадашњег председника Слободана Милошевића и косовских Албанаца у борби за независност јужне српске покрајине.

Последњи дипломатски покушај заустављања оружаних сукоба на Косову били су мировни преговори између југословенске и албанске делегације у француском градићу Рамбује у фебруару 1999. године.

Иако су боравиле у истом дворцу, на различитим спратовима, додуше, делегације званично нису међусобно комуницирале.

Али је један од посредника у комуникацији био и Филип Рикер - што му је вероватно и било у опису посла када је у 34. години именован за портпарола америчког дипломате и специјалног изасланика за Косово Кристофера Хила.

Medlin Olbrajt i Kristofer Hil
Пасцал Ле Сегретаин/Сигма виа Гетти Имагес
Медлин Олбрајт, тадашња државна секретарка САД, и Кристофер Хил, њен специјални изасланик за Балкан, током конференције о Косову 1999.

„Хилов тим имао конструктивну улогу&qуот;

Никола Шаиновић, члан југословенске делегације у Рамбујеу, каже да је тим Кристофера Хила, и пре и током преговора имао конструктивну улогу.

„Кристоферов тим је све време радио на преговорима који је требало да воде ка решењу.

Почели смо сарадњу с њима још у лето 1998. када смо преговорали о елементима самоуправе Албанаца на Косову&qуот;, присећа се Шаиновић за ББЦ.

Са њим је сагласан и Хидајет Хисени, некадашњи члан косовске делегације на преговорима. Он каже да је Хилов тим учинио све да се дође до договора кроз процес који може да потраје.

„Многи у албанској делегацији нису то увиђали. Зато нисмо увек били задовољни са оним што су нудили&qуот;, каже Хисени.

Тврдећи да „српска страна није ни покушала да буде конструктивни чинилац&qуот;, Хисени данас верује да је било „више воље и позитивног приступа, можда је и могло да се дође до успостављања мира и налажења решења.&qуот;

„Можда би се тако предупредило све што се касније десило на Косову и у Србији&qуот;.

Шатл дипломатија у зачетку

Шаиновић описује како је изгледала шатл дипломатија у самом зачетку, током сукоба 1998. године - Хилов тим је долазио у Београд и Приштину, где је Албанце у то време представљао Ибрахим Ругова.

„Са Хилом смо дошли до елемената самоуправе, који су добили и форму докумената Хил1, Хил2, Хил3.

Онда је на неком вишем нивоу - америчком стратешком нивоу, направљен заокрет и Американци су напустили Ругову, а прешли на ОВК&qуот;, наводи Шаиновић.

У други план су потиснути договори са Хилом, „јер су се Американци определили за милитантно крило Албанаца&qуот;, Ослободилачку војску Косова, тврди Шаиновић.

„Тада у Београд долази Ричард Холбрук и на дневном реду је прича о бомбардовању&qуот;, каже.

Холбрук, специјални амерички изасланик за Балкан, био је дипломата неформалног кова и широм региона изазивао опречне реакције својим директним приступом чак и најосетљивијим питањима. Он и Хил су били најближи сарадници пре и током преговора српских и југословенских званичника и представника Албанаца са Косова.

Хил и његов тим стручњака ће се, стога, и појавити у Рамбујеу и поново ће радити на могућем договору.

„Велика сила има различите тимове у спровођењу својих стратешких интереса, и добре и лоше полицајце.

Ако Рикер сада настави да поступа у контексту онога што је радио са Хилом, то је добар знак&qуот;, оцењује Шаиновић.

Хисени подсећа да Рикер тада није имао неку одлучујућу функцију, али је деловао веома професионално.

„Код мене и код осталих оставио је утисак вредног, професионалног, искреног и непристрасног политичара у информационом сектору, а и дипломате&qуот;, оцењује он.

Ričard Holbruk, Kosovo, jun 1999
СРДЈАН ИЛИЦ/АФП/Гетти Имагес
Шаиновић сматра да је ова слика посете специјалног извасланика за Балкан Ричарда Холбрука војницима ОВК у Јунику из јуна 1999. била показатељ прекретнице у америчкој политици

Косово у центру пажње и 12 година после Рамбујеа

После неуспешних преговора у Рамбујеу и Паризу, Рикер обавља различите дужности у Стејт дипартменту.

На Балкан се враћа 2008. и то као амбасадор у Скопљу, где остаје до 2011.

Те године добија функцију сличну данашњој - заменик помоћника државног секретара у Бироу за европске и евроазијске послове и на тој дужности је до 2013.

Рикер је тих година долазио и у Београд и у Приштину. Главна тема - поново питање статуса Косова - али овог пута, кроз прву фазу Бриселског дијалога. Југославије више није било, а Косово је 2008. године једнострано прогласило независност - а односи Београда и Приштине, скоро па непостојећи.

Тада се у неколико наврата састајао се са шефом преговарачког тима Србије, Борком Стефановићем.

Он за ББЦ оцењује да је Рикер „искусни дипломата&qуот;, који је професионални процват доживео током председничког мандата Била Клинтона.

„Он јако добро познаје овај регион и Русију и не чуди што поново долази на ову функцију.

То може да буде добро за Србију, али и лоше, јер је стасавао у несрећно време за нас&qуот;, напомиње Стефановић.

Filip Riker, Potočari, BiH
ЕЛВИС БАРУКЦИЦ/АФП/Гетти Имагес
Као званичник Стејт дипартмента 2012. одао пошту жртвама у Сребреници

Спекулисало се да је 2012. лобирао за коалицију ДС-СНС

Рикер је посетио Србију и током јула 2012. док су разговори о формирању нове владе били у пуном јеку, јављали су тада домаћи медији.

На питање новинара зашто је дошао у Србију, у пролазу је рекао „зато што ми се свиђа Београд, јер је сјајан град&qуот;.

Састајао се са представницима бројних политичких партија - са лидером СПС Ивицом Дачићем, председником ЛДП-а Чедомиром Јовановићем, али и са ускоро именованим првим потпредседником Владе Александром Вучићем из редова напредњака.

Да су Вучић и Рикер провели сат времена на ручку, јавност је обавестио функционер Српске напредне странке Небојша Стефановић, али није говорио о детаљима састанка.

Медији су спекулисали да је Рикера његова тадашња шефица - државна секретарка Хилари Клинтон послала у Београд да лобира за велику коалицију напредњака и демократа.

Владу Србије су, недуго потом, формирале странке СПС, СНС и УРС.


Биографија Филипа Рикера

  • Рођен је у Пенсилванији, одрастао је у неколико америчких градова, док је средњу школу похађао у Бризбејну, у Аустралији.
  • Дипломирао је 1986. године на Универзитету Јејл, док је мастер студије завршио на Тандербирд школи међународног менаџмента у Аризони 1991.
  • Годину дана по завршетку студија започео је каријеру у Министарству спољних послова.
  • Током 1990-тих је био ангажован углавном на Балкану
  • Од 2000. до 2004. године био заменик портпарола Стејт дипартмента током мандата државних секретара из редова демократа - Медлин Олбрајт и Колина Пауела.
  • Одатле прелази на место заменика шефа дипломатске мисије у Мађарској, где ће бити до лета 2007.
  • Наредних годину дана био је саветник амбасадора у америчкој амбасади у Ираку.
  • Добитник је бројних признања, између осталих и Меморијалне награде Роберт Фрејзер за „посвећеност миру и ублажавању људске патње узроковане ратом и цивилним неправдама на Балкану&qуот;.
  • Пре шест година, Амерички савет Албанаца уручио му је награду „Рука наде&qуот;.
  • Рикер говори немачки, италијански, мађарски и македонски језик.
  • Његова супруга Солвиг Џонсон Рикер ради у америчкој амбасади у Риму.

Једанаест година након једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.05.2019)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Политика, најновије вести »