Путин: Русија разоткрила готово 600 шпијуна

Председник Владимир Путин оптужио је стране обавештајне службе за појачавање активности у Русији, наводећи да је само 2018. године заустављено на стотине шпијуна.

Не улазећи у детаље, он је рекао да је „откривено 129 чланова особља и 465 агената страних обавештајних служби&qуот;.

Руски шпијуни су већ оптужени за нека дела, укључујући и тровање бившег агента Сергеја Скрипаља.

Холандске, чешке и шведске обавештајне службе наводе да су и оне осујетиле нападе.

Запад је такође оптужио Русију за покушај мешања у изборе. Председник Европског савета Доналд Туск није директно именовао Русију, али је у уторак упозорио да би „антиевропске снаге&qуот; могле да покушају да се умешају у изборе за Европски парламент који се одржавају у мају.

• Ћерка Путиновог портпарола уплашила европске посланике
• Ледени Сибир открива пукотине у Путиновој Русији
• Срби ипак не лете у свемир

У разговору са службеницима руске службе безбедности ФСБ, Путин је рекао да њихов рад мора да буде ефикасан, посебно у заштити података о развоју система наоружања.

„Видимо да стране обавештајне службе покушавају да појачају своју активност према Русији, тражећи свим средствима приступ политичким, економским, научним и технолошким информацијама&qуот;, рекао је он.

---

Путин представља годишње резултате

Стив Розенберг, ББЦ Москва

Ово постаје део руске традиције.

Владимир Путин сваке године у касну зиму или рано пролеће иде у посету руској федералној безбеносној служби ФСБ, како би се састао са одбором.

У говору је рекао колико је страних агената Русија успела да ухвати прошле године. То је годишњи извештај Москве о шпијунирању.

Судећи по најновијим подацима, шпијунажа је у порасту.

Пре четири године Путин је објавио да је за 12 месеци ухваћено 52 члана особља и 290 агената страних обавештајних служби. Последњи подаци Кремља су да је откривено 129 чланова особља и 465 агената.

На уму морамо да имамо три ствари:

1. Не постоји начин да потврдимо те податке
2. Русија преплављена страним шпијунима уредно се уклапа у садашњу причу Кремља да је Русија опкољена тврђава којој прети Запад. Осим тога, велики број тајних агената ствара слику да о добро имиџу ФСБ- то говори да ловци на шпијуне раде свој посао.
3. Владимир Путин може да тврди да „стране обавештајне агенције покушавају да повећају своју активност у Русији&qуот;, али не заборавите: Русија шпијунира и на Западу. А западне силе су оптужиле Москву да покушава да прошири властиту мрежу страних агената у Русији.

---

Након што су се лидери ЕУ усагласили са Великом Британијом да Русија највероватније стоји иза напада на Скрипаља у Солсберију прошле године, више од 25 земаља је протерало руске дипломате.

Шеф британске војске, генерал Марк Карлетон-Смит, изјавио је прошле године да се „Русија да рањивост и слабост искористи где год може настоји да&qуот;.

Неколико обавештајних агенција радило је против наводних руских шпијунских мрежа.

Чешка је у децембру саопштила да је разбила групу која је користила руску амбасаду као покриће.

Холандске безбедносне службе су два месеца пре тога саопштиле да су откриле заверу за хаковање Организације за забрану хемијског оружја.

Све оптужбе о шпијунирању уследиле су након погоршања односа Русије и САД-а. Прво, САД и Русија су суспендовале учешће у споразуму из хладног рата.

Заменик министра одбране Валериј Герасимов је током викенда оптужио САД и њихове савезнике да користе „протестни потенцијал пете колоне&qуот;, као и прецизно оружје како би дестабилизовали земљу.

Путин је прошлог месеца рекао да ће Русија почети да развија нови тип ракета средњег домета, ако Запад размести пројектиле у Европи, као и да ће оне бити усмерене ка западним престоницама,

(ББЦ Невс, 03.07.2019)