Вуна, Гузо
Данас 13.03.2019 | Пише: Светислав Басара
У току су дани „обележавања“ стрељања Зорана Ђинђића, главноосумњичени, масони, посакривали се у мишје рупе, сорошевци ни мукајет, целомудросери по јутарњим програмима као папагаји понављају да „позадина“ (нагузим их у реч) атентата још увек није откривена“, „позадинци“, пак, иако познати (и доступни) органима гоњења, отварају шампањац, сеире и уживају у пензионерским данима, а демократска јавност уприличује Шетњу за Зорана.
Препустимо органима гоњења да не раде свој посао, а ми се позабавимо шетњама. Протестне и комеморативне шетње један су од еклатантних примера колективног кретенизма и покварењаштва у Срба, једва да су нешто мало тупоумнији призор од протестних и комеморативних „окупљања“. Шетња – било појединачна било групна, утувите ово – може бити само рекреација и ништа друго. Друга је ствар што овдашњи лењивци духа и тела привиђају да се шетњама
