Радови код Миленијумске куле на Гардошу - има ли разлога за бригу

После гондоле, Калемегдана и Ушћа, велику буру на интернету изазвали су и радови на земунском Гардошу.

На једним од најлепших видиковаца града радници су још од краја децембра, а ради се на реконструкцији остатака некадашње Земунске тврђаве, у чијем средишту је Миленијумска кула.

Међутим, недавно је на интернету објављена фотографија двојице радника и једне хилти бушилице, која није баш најнежнија, због чега су се грађани забринули.

Из Завода за заштиту споменика за ББЦ кажу да нема разлога за бригу.

„Хилтијем су бушени остаци бетонског темеља бандере, која је уклоњена пре месец дана&qуот;, наводи архитекта конзерватор Љиљана Конта, надлежна за радове у Земуну.

„Нико хилтијем не разбија зидове Земунске тврђаве, таман посла&qуот;.

Шта се дешава?

Некада давно, још у средњем веку, на Гардошу је постојала Земунска тврђава, од које је сачувано само неколико зидова и четвороугаона цитадела.

Завод за заштиту споменика сада ради на реконструкцији и рестаурацији зидова те тврђаве.

„Највећи проблем је обнова обрушене југоисточне куле, која служи као видиковац са којег се пружа веома леп поглед на Земун и на Београд&qуот;, каже Конта.

„Кренуло се у ископавање земље, да се та кула санира, а суштина је доћи до дна постојећих темеља Земунске тврђаве, како би био урађен нови темељ&qуот;, додаје она.

Темељ би требало да држи остатке некадашњег зида, али и нових који ће бити изграђени како би Гардош добио обновљени видиковац.

Међутим, последњих дана машине поред Миленијумске куле одмарају, јер су радови обустављени.

„Копа се на прилично велику дубину, од пет до осам метара, па сад чекамо прорачун статичког обезбеђења те 'темељне јаме', да се на раднике не би обрушили остали зидови&qуот;.

• Београдска гондола: Сеча, да, градња - још не
• Кецеље на споменицима: Шта мисле министарка, црква и Твитер
• Како су београдски бициклисти „возили“ преко аутомобила
• Победник иде на одмор - шта кажу Београђани

Степенице

Први део радова око Миленијумске куле званично би требало да буде завршен крајем јуна, али Конта каже да би тај рок могао мало да буде пробијен.

Радови су подељени у две фазе, каже, али су у овом тренутку обе „живе&qуот;, док се чекају прорачуни за темеље југоисточне куле тврђаве.

„Тренутно се копају и технички ровови дуж осталог дела тврђаве, а у плану је и обнова тих зидова, онолико за колико поуздано знамо да су постојали&qуот;.

У току је и обнова степеница које воде до куле, а око чијег одржавања је било доста проблема, јер за њих годинама нико није био надлежан.

„Општина је то сад пренела на себе и она брине о тим степеницама. Чим је то регулисано, почела и њихова реконструкција, јер су дуго биле у лошем стању.

„Међутим, и ту имамо мали застој, јер због неких власничких питања геометар мора да сними терен&qуот;.

„Зазидани кафић&qуот;

Током радова појавио се и необичан проблем - кафић који се налази тик уз Миленијумску кулу.

Конта каже да је башта тог кафића била бесправно проширена ван своје парцеле. Зато је срушена, а на том месту ће бити један од зидова Земунске тврђаве.

Међутим, онда се поставља питање како ће грађани улазити у тај кафић, јер ће тај зид блокирати врата.

„Наћи ћемо неко компромисно решење, трудићемо се да њихов улаз не буде блокиран. Нећемо оспоравати постојање тог кафића, нити му забрањивати рад&qуот;, каже Конта.

Унутрашњи простор Миленијумске куле општина Земун издаје у закуп, додаје.

„Она ради несметано, немамо никакав утицај на то&qуот;.

Историја

Миленијумска кула на Гардошу подигнута је 1896. године у част хиљадугодишњице присуства Мађара у Панонији.

Било их је четири, на четири стране света, али је преживела само ова, подигнута на најјужнијој тачки Угарске краљевине - у Земуну.

Висока је 36 метара, а позната и као Кула Сибињанин Јанка, по мађарском јунаку Јаношу Хуњадију, који је у 1456. године поразио Османлије током Битке за Београд.

На истом месту некада је постојала древна тврђава, о којој постоје записи још из деветог века.

Рушевине те тврђаве, уз Миленијумску кулу, најстарији су грађевински остаци у старом језгру Земуна. Тврђава је 1948. проглашена за споменик културе.

Кула је у међувремену постала један од најпознатијих симбола Београда, иако Земунци често истичу да је Земун град за себе, а не део престонице Србије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.14.2019)