Робин Фуд - мобилна апликација за помоћ гладнима
Глад и бацање хране - два глобална проблема. Решење за њих нашли су млади предузетници из Словеније и направили апликацију Робин Фуд, која ускоро стиже и у Србију.
На планети са више од седам милијарди становника, 821 милиона људи гладује.
Глад је водећи узрок смртности у свету, широм планете се сваких десет секунди угаси један живот.
Искорењивање овог проблема један је од 17 глобалних циљева Уједињених нација који треба да буду остварени до 2030. године.
Колико је у Србији екстремно сиромашних, односно оних који немају довољно ни за храну, није познато.
Оно што је познато је да око 35.000 људи сваког дана добија оброк од Црвеног крста.
Како за ББЦ на српском кажу у Црвеном крсту, од 1. априла оброке ће кроз народну кухињу свакодневно добијати нешто мање грађана, односно 33.715.
У Србији гладнима помаже Банка хране, а у Словенији и Робин Фуд, мобилна апликација која ускоро стиже у Србију.
Робин Фуд - пријатељ у џепу
Њу је осмислио Далибор Матијевић из Словеније. Он је са неколико пријатеља покренуо апликацију са тим симболичним именом.
„Све је почело 2015. године, када смо добили информацију о томе колико се хране уништава. Размишљали смо шта можемо да урадимо, које су опције на тржишту и колико је велики проблем.
„Покушали смо да нађемо решење, прво тржиште и клијенте&qуот;, прича Далибор за ББЦ.
Најпре су направили апликацију за компаније. Добављачи објављују информације о залихама, а ресторани, хотели и јавне установе могу да их купе по нижим ценама.
„Следећи корак било је отварање продавница, у којима и грађани могу да купују храну по знатно нижим ценама&qуот;, објашњава Далибор.
Овкавих продајних места има широм Словеније, али ови млади људи ту нису стали, тренутно праве мобилну апликацију.
„Идеја је да апликација Робин Фуд повезује трговине које имају залихе робе коју би иначе уништили, са људима којима је она потребна.
Робин Фуд ће бити пријатељ у џепу - да када је неко у кризи, може да отвори апликацију и пронађе помоћ&qуот;, прича Матијевић.
Апликација ће помоћи и људима који немају храну и не могу да је приуште. Они ће моћи да се пријаве и да бесплатно добију намирнице.
„Идеја је и да покажемо колико се хране уништава, како можемо да станемо томе на пут.&qуот;
Робин Фуд је настао по идеји британске апликације Тоо гоод то го.
Тренутно има око четири хиљаде корисника, а план је да се прошири и на земље региона - Србију, Хрватску, Македонију и БиХ.
„Идеја нам је да корисници у овим земљама могу да добију и робу из других европских земаља, да не добијају само од локалних понуђача, већ да се то прошири.&qуот;
Банка хране
Како би што мање хране завршавало у отпаду, у Београду је пре неколико година формирана Банка хране.
Како за ББЦ на српском кажу у овом удружењу, тренутно сарађују са компанијом Делез, која им поклања воће и поврће.
„У четрдесетак градова у Србији наши партнери узимају воће и поврће из продавница и донирају онима који не могу сами да га купе&qуот;, прича Бранка Иветић, председница удружења.
Како додаје, осим Делеза, планирају да започну сарадњу и са другим трговинским ланцима.
- Број екстремно сиромашних у Србији непознат
- Пола милиона становника Србије нема ни за основне потребе
Проблем је што се на донације у Србији наплаћује ПДВ, па се трговцима више исплати да храну баце него да је дарују.
„Повремено сарађујемо и са ресторанима, хотелима. Ево баш данас су нас звали из једног хотела да нам понуде кетеринг који им је остао након догађаја.
Колега је отишао да узме и однели смо корисницима.&qуот;
Широм Србије, Банка хране има око девет хиљада корисника.
„Најчешће је реч о особама са инвалидитетом и корисницима установа за социјалну заштиту&qуот;, каже Иветић.
Каже и да су власници појединих пекара увели попусте на пецива у поподневним терминима, како би бацали што мање хране.
Бацање хране
И док статистика показује да један од девет становника планете гладује, једна трећина произведене хране одлази у отпад.
Према подацима Организације за храну Уједињених нација (ФАО) годишње се баци око 1,3 милијарде тона намирница.
Само у земљама Европске уније годишње у отпаду заврши 88 милиона тона, односно 173 килограма по глави становника.
Када је о Србији реч, не постоје подаци о томе колико се хране баци, а према неким проценама, реч је о 250.000 тона за годину дана.
Просечан потрошач у Србији годишње баци око 35 килограма хране, која је вредна око 20.000 динара, показало је истраживање Института за прехрамбене технологије из Новог Сада.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.19.2019)
