Radovan Karadžić: Doživotna kazna za ratne zločine

Dva policajca stajala su levo i desno od Radovana Karadžića u sudnici u Hagu dok je on ravnodušno slušao presudu kojom je pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1995. godine.

Veće je skoro u potpunosti potvrdilo prvostepenu presudu i bivši predsednik Republike Srpske konačno je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon Hrvata i Muslimana, opsadu Sarajeva, kršenja zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti.

Presuda je konačna, i dalji pravni koraci ne postoje, a tek će biti odlučeno u kojoj zemlji će Karadžić služiti kaznu.

Izricanje presude na televizijama u regionu emitovano je sa 30 minuta odlaganja. U sarajevskoj gradskoj većnici reči suda u tišini je pratilo stotinak građana.

Adam Šabanović, jedan od muškaraca koji su preživeli zločine u Srebrenici, prvi je u zgradi većnice u Sarajevu uzviknuo „Doživotna."

„Dobio sam iz Haga direktno poruku da je doživotna, a onda i drugu i ja sam uzviknuo `doživotna`. Ovo nije moj krik, ovo je krik i vapaj svih žrtava, one dečice u grobnicama od Prijedora do Bratunca i Sarajeva i cele Bosne", rekao je Šabanović za BBC na srpskom.

„Idemo dalje. Prošlost se ne sme zaboraviti."

Emir Turkušić koji je bio svedok tužilaštva rekao je da je presuda „mala satisfakcija" onima koji su preživeli stradanja.

„Ovo je za mene jedna tačka koju bi srpski narod trebao iskoristiti da postane veliki narod, a veliki je samo onaj koji se može suočiti sa svojom prošlošću", rekao je Turkušić za BBC na srpskom.

Prema istraživanju agencije Demostat rađenom 2018. godine, oko 40 odsto građana Srbije nije čulo da se u Srebrenici 1995. desilo nešto značajno. Od preostalih 60 odsto, 12 odsto je čulo da su u Srebrenici pobijeni Srbi, a ostali su neodređeno odgovorili da se desio „zločin".

Oko sedamdeset odsto ispitanika nije znalo da je Sarajevo bilo pod opsadom. Tada je dve trećine ispitanika reklo da je haški sud antisrpski i da su u ratu u bivšoj Jugoslaviji najviše stradali Srbi.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, najviše su stradali Bošnjaci - njih oko 60,000 - dok je broj srpskih žrtava u Hrvatskoj, Bosni i tokom rata na Kosovu oko 23.000.

Republika Srpska usvojila je 2004. godine izveštaj o Srebrenici u kom je navedeno da je u ovoj enklavi likvidirano više hiljada Bošnjaka i to „na način koji predstavlja teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava."

„Nakon svega ovoga, najprije kao čovjek i Srbin, pa onda kao otac, brat i sin, a tek onda kao predsjednik Republike Srpske, moram reći da je ovih devet dana jula srebreničke tragedije crna stranica istorije srpskog naroda", rekao je tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić u televizijskom obraćanju građanima nakon usvajanja izveštaja.

Čavić je do danas ostao najviše rangirani srpski zvaničnik koji priznao i osudio zločine u Srebrenici.

U avgustu 2018. godine, Vlada Republike Srpske stavila je ovaj izveštaj o Srebrenici van snage.

Najvažniji slučaj vođen u Hagu

Suđenja Karadžiću i Mladiću smatraju se najvažnijim koji su vođeni pred Međunarodnim tribunalom u Hagu.

Sud je naveo da su zločini počinjeni kao deo udruženog zločinačkog poduhvata.

Karadžić je i prvostepenom i konačnom presudom oslobođen optužbe za genocid počinjen u sedam bosanskih opština na početku rata, 1992. godine.

Tokom suđenja koje je trajalo 497 dana, tužilaštvo je ispitalo 337, a odbrana 248 svedoka, pokazuju podaci suda. Podneto je više od 11.000 dokaza. Karadžić se branio sam, često pominjući skoro tri miliona stranica dokaza koje je podnela optužba.

Karadžić je na suđenju tvrdio da mu je Ričard Holbruk, bivši američki izaslanik za Balkan i jedan od ključnih pregovarača tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, obećao imunitet ukoliko se povuče sa političke scene. Holbruk je oštro demantovao te tvrdnje.

U završnom obraćanju sudu, Karadžić je rekao da protiv njega ne postoji ni trunka dokaza, iako je u pisanoj izjavi prihvatio da, kao politički lider Srba u Bosni, snosi „moralnu odgovornost" za počinjene zločine.

Karadžić je u martu 2016. godine proglašen krivim po deset od 11 tačaka optužnice, uključujući genocid u Srebrenici, napade na civile tokom opsade Sarajeva, progon Bošnjaka i Hrvata iz 20 opština i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Prvostepenom presudom bio je osuđen na 40 godina zatvora.

Na presudu su se žalili i optuženi i tužilaštvo - Karadžić je tvrdio da je nevin i da je presuda zasnovana na „glasinama" i tražio oslobađanje, dok je tužilaštvo zahtevalo doživotni zatvor.

U žalbi je tužilaštvo navelo da zločini za koje se Karadžić tereti „čine najstrašniji set zločina koji je stavljen na teret jednoj osobi" pred sudom u Hagu i da zaslužuju „najtežu kaznu - kaznu doživotnog zatvora.

Jedinice Vojske Republike Srpske pod komandom Karadžića i generala Ratka Mladića - koji takođe iščekuje konačnu presudu Tribunala - tokom napada na Srebrenicu, tada pod zaštitom holandskih vojnika pod zastavom Ujedinjenih nacija, ubili su skoro 8,000 muslimanskih dečaka i muškaraca tokom petodnevne operacije preuzimanja kontrole nad ovom enklavom u julu 2005. godine.

Masakr u Srebrenici se smatra najtežim zločinom počinjenim na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.

Sudija Međunarodnog suda Fuad Rijad je u novembru 1995. godine, tokom potvrđivanja optužnice za Srebrenicu za Mladića i Karadžića, rekao: „Hiljade muškaraca je ubijeno i zakopano u masovne grobnice, stotine muškaraca su živi sahranjeni, muškarci i žene osakaćeni i streljani, deca ubijana pred majkama, jedan deda je prisiljavan da pojede jetru unuka. Bile su to zaista scene iz pakla, napisane na najmračnijim stranicama ljudske istorije."

Optužnica protiv Karadžića podignuta je 1995, a godinu dana kasnije, izdat je međunarodni nalog za hapšenje.

Karadžić se, međutim, skrivao duže od 12 godina. Uhapšen je 21. jula 2008. u Beogradu gde je godinama, skoro bez skrivanja, živeo pod lažnim identitetom - kao Dragan Dabić, iscelitelj.

Njegovo hapšenje dovelo je do masovnih protesta u Beogradu.

Iako je u Bosni i Hercegovini nekoliko osoba smenjeno sa javnih funkcija zbog navodnog pomaganja Karadžiću, detalji o tome kako je proveo godine skrivanja, ko mu je pomagao ili ga finansirao nisu poznati.

Isto važi i za Srbiju,

Isporučen je u Hag devet dana kasnije, a suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju počelo je 26. oktobra 2009. godine.

O čemu sud odlučuje

Međunarodni rezidualni mehanizam Ujedinjenih nacija za sudove donosi konačnu presudu po žalbama tužilaštva i Karadžića.

Tužilaštvo pored doživotne kazne zatvora, traži da se Karadžić proglasi krivim i za genocid u sedam opština - Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski most, Vlasenica i Zvornik - iz 1992. godine.

Karadžić, koji tvrdi da nije imao fer suđenje, traži da bude oslobođen optužbi.

Prvostepenom presudom Karadžić je kao vrhovni komandant srpskih oružanih snaga proglašen krivim za genocid u Srebrenici.

Sud je nakon donošenja presude saopštio da je Karadžić „bio jedina osoba u Republici Srpskoj koja je imala moć da interveniše i zaustavi ubistva."

Tokom žalbenog postupka tvrdio je da nije znao za masovna ubistva u Srebrenici i da ubistva nije počinila nijedna jedinica vojske Republike Srpske.

Međutim, jedan od ključnih dokaza tužilaštva bila je presretnuta radio komunikacija u kom Karadžić kaže: „Došlo je vreme. Podržavam sve odluke koje smo doneli. Naredio sam i usmeno i pismeno da se napadne Srebrenica."

• Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu
• Mladić u jutarnjem programu: „Ljubi vas deda Ratko"

Bivši predsednik Republike Srpske prvostepeno je proglašen krivim i za zločine nad civilnim stanovništvom za vreme opsade Sarajeva. Tokom opsade Sarajeva, koja je trajala tri i po godine, u gradu je ubijeno više od 11.000 ljudi, prema podacima nevladine organizacije Istraživačko-dokumentacioni centar Sarajevo.

Podaci o broju ubijene dece se razlikuju, a udruženje roditelja dece stradale tokom opsade veruje da ih je u Sarajevo stradalo oko 1.600.

„Civili u Sarajevu ubijani su snajperima dok su išli po vodu, šetali po gradu. Decu su snajperisti ubijali dok su se igrala ispred kuća, hodala kraj roditelja ili se vraćala iz škole", saopštio je sud tokom izricanja prvostepene presude.

Karadžića je sud u prvostepenom postupku proglasio krivim i za progon Bošnjaka i Hrvata iz 20 opština sa teritorije Bosne i Hercegovine, kao i za uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Tužilaštvo je navelo da je u maju i junu 1995. godine, vojska bosanskih Srba uzela za taoce više od 200 članova UN mirovnih snaga. Vojnici su zatim odvedeni na različite lokacije kako bi bili iskorišćeni kao `živi štit` i odvratili NATO od bombardovanja srpskih položaja.

Karadžić je tvrdio da nema dokaza da je postojala namera da se u Bosni i Hercegovini izvrši etničko čišćenje, da je u Sarajevu ubijena „nekolicina civila" i da je on naređivao da se ne puca u civile.

Život Radovana Karadžića

• 1945. godine: Rođen u Crnoj Gori
• 1960. godine: Seli se u Sarajevo
• 1968. godine: Objavljuje zbirku poezije
• 1971. godine: Diplomira na medicinskom fakultetu
• 1983. godine: Postaje psiholog beogradskog fudbalskog tima Crvena zvezda
• 1990. godine: Postaje predsednik Srpske demokratske stranke
• 1992. - 1996. godine: Predsednik Republike Srpske
• 1996. godine: Nestaje iz javnog života, nakon raspisivanja međunarodne poternice za ratne zločine
• 2008. godine: Uhapšen u Srbiji
• 2009. godine: Počelo suđenje u Hagu
• 2016. godine: Osuđen na 40 godina zatvora u prvostepenom postupku za 10 od 11 tačaka optužnice

Pesnik i psihijatar

Karadžić je rođen 1945. godine u Šavniku, u Crnoj Gori.

Njegov otac Vuk borio se na strani četnika u Drugom svetskom ratu, i veći deo Karadžićevog detinjstva je proveo skrivajući se ili u zatvoru. Majka Jovanka je sama podizala porodicu i za sina je često govorila da je Karadžić bio pažljivo i vredno dete, te da joj je stalno pomagao kod kuće i na polju. Bio je „ozbiljno dete, poštovao je starije i pomagao drugovima", rekla je u intervjuu za jednu domaću televiziju po podizanju optužnice.

Karadžić se početkom 1960-tih preselio u Sarajevo, gde je kasnije upoznao suprugu Ljiljanu, diplomirao medicinu i počeo da radi kao psihijatar u tamošnjooj bolnici.

Od studentskih dana je pisao pesme, ali i pratio politiku. Krajem 1980-tih, bio je član Zelene partije, ali je 1990. zajedno sa Biljanom Plavšić i Nikolom Koljevićem, bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Bosni.

Kada je Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost 1992, Karadžić je, zajedno sa ostalim srpskim političarima, proglasio stvaranje nezavisne Srpske republike Bosne i Hercegovine, kasnije nazvane Republika Srpska, sa sedištem na Palama, predgrađu Sarajeva.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.20.2019)