Европска унија усвојила закон којим штити све узбуњиваче
Европски парламент усвојио је закон којем је циљ да охрабри грађане да пријаве све незаконитости са којима се суоче.
 
      
      Узбуњивачи широм Европске уније добили су већу заштиту - усвојен је закон којем је циљ да охрабри грађане да пријаве све незаконите поступке са којима се сретну.
Нови закон, који је усвојио Европски парламент, створиће „безбедне канале&qуот; за пријаву кршења закона и штити грађане од свих последица после пријаве.
Ово је први пут да су узбуњивачи добили заштиту широм ЕУ.
Правила су претходно била у рукама земаља чланица, што је доводило до веома различитих приступа сличним проблемима.
Нови закон је одобрен са 591 гласом „за&qуот;, 29 гласова „против&qуот;, уз 33 уздржана.
Шта закон каже?
Нови закон узбуњивачима који пријаве кршење закона Европске уније даје „висок ниво заштите&qуот;.
Такође, он омогућава „безбедне канале&qуот; за пријављивање информација о незаконитим поступцима унутар организације у којој се то догодило, али и властима.
Уколико то не донесе никакве резултате, узбуњивачима је дозвољено да изађу у јавност и разговарају са медијима.
- Хапшење Асанжа – кад узбуњивачи утихну
- Шта је Викиликс све открио о Србији
- Суд одлучио: Асанж крив за кршење услова кауције
Закон штити узбуњиваче од отказа, премештања на ниже радно место и сваког другог вида казне.
Обавеза власти је да обучи званичнике како би знали да са узбуњивачима поступају у оквиру закона.
Зашто је донет?
Закон каже да узбуњивачи имају „кључну улогу&qуот; у спречавању кршења закона Европске уније, као и да штите друштво.
Међутим, како наводе, „потенцијални узбуњивачи се често плаше шта ће им се догодити ако пријаве нешто што их брине или у шта сумњају&qуот;.
„Требало би да штитимо узбуњиваче од кажњавања, отказа, премештања на ниже радно место или тужби, ако раде нешто добро за друштво&qуот;, изјавио је потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс.
„То ће помоћи у борби против превара, корупције, избегавања плаћања пореза и штете по људско здравље и околину&qуот;.
Невладина организација Трансперенси интернешнал, која прати и објављује приче о корупцији у политици и међу корпорацијама, наводи да ће овај закон запосленима омогућити „већу правну сигурност&qуот;.
Познати случајеви:
- ЛуксЛикс: Узбуњивачи који су радили за фирму Прајс вотерхаус куперс објавили су податке о повољним пореским аранжманима које је Луксембург нудио неким од највећих компанија света, док је председник Евопске комисије Жан-Клод Јункер био премијер
- Рајски папири: Милиони финансијских докумената су објављени на интернету, а међу њима је било података о шемама за избегавање пореза. У папирима је откривено да су богати тајно улагали новац у порески рај
- Кембриџ аналитика: Британска компанија за обраду података била је оптужена за коришћење личних података милиона корисника Фејсбука без њиховог пристанка
- Панамски папири: Око 11 милиона поверљивих докумената је процурело из адвокатске канцеларије из Панаме. Односили су се на то како је фирма помагала клијентима да оперу новац, избегну казне и порезе
Какви су били претходна правила о узбуњивачима?
Све је било у рукама држава чланица Европске уније, што је у пракси доводило до великих разлика у сличним случајевима.
Из Европске комисије наводе да је само десет чланица - Француска, Мађарска, Ирска, Италија, Литванија, Малта, Холандија, Словачка, Шведска и Велика Британија - имало услаглашене законе које штите узбуњиваче.
Да ли су сви подржали закон?
Током преговора о закону, неке државе су желеле да га успоре.
Луксембург, Ирска и Мађарска су желеле да се питања пореза искључе, али су на крају одустали од тога, преноси Ројтерс.
Уколико чланице не примене закон у пракси, Европска комисија може да преузме дисциплинске кораке против ње и да случај пренесе на Европски суд правде.
(ББЦ Невс, 04.16.2019)














