Svaka generacija ima svoj srušeni Beograd

RTS 17.04.2019

Postalo je potpuno nebitno koji je dan u nedelji. Da li je podne ili svitanje skoro da je izgubilo na značaju. Ne znam da li je teže danju kada iščekujemo bombardovanje ili uveče kada sirene oglase početak vazdušne opasnosti pa se začuju zloglasni motori sa neba i zvuci detonacija od kojih podrhtavaju stakla u celom stanu. U glavi ostaje zvuk sirene. Jednolični isprekidani zvuk spiralnog oblika koji najavljuje smrt i razaranje. Jednolični isprekidani zvuk spiralnog oblika. Od njega počinjem ovu priču.

April 1999. Budim se. Roletne u sobi su spuštene. Tako se, kažu, ublažava dejstvo detonacija. Koje li je doba dana? Na gramofonu je ploča sa glasom Miloša Crnjanskog. Govori pesmu "Lament nad Beogradom". Na TV ekranu su snimci razaranja Jugoslavije, snimljeni tek koji sat pre nego što ih ja sada gledam. Zgrada Radio-televizije Srbije u kojoj sam honorarno radio razorena je i gori u plamenu. Gore i bolnice, škole, fabrike... Gori hotel

Ključne reči

Pročitajte još

Najnovije vesti »