Тихују у сећању на дечју грају

ЖИВЕ тешко, али се не жале се много. Снагу црпе из сећања на давна времена, времена када је њиховим селима одзвањао дечији смех и граја, када је све врвило од живота. Сећају се одласка на прела, посела и мобе, када се радило у свакој кући, када су штале биле пуне стоке, а задруга радила пуном паром. Како кажу, живело се лепо и деца су се школовала од земљорадње и сточарства, а онда су отишла својим путем... Ипак, оне не одустају.