Klimatske promene: Upozorenja na katastrofu

Dejvid Atenboro, britanski novinar i autor nekih od najpoznatijih televizijskih serijala o prirodi, dao je najalarmantnije izjave do sada o opasnostima od klimatskih promena.

U BBC-ijevoj emisiji Klimatske promene - činjenice, Atenboro je istakao kakva kriza preti planeti.

Rekao je da se suočavamo sa „nepovratnom štetom po prirodni svet, kao i sa kolapsom društava".

Ipak, on je dodao da postoji nada da do ovoga ne dođe, ako se u narednim decenijama budu preduzimali koraci koji će ograničiti posledice klimatskih promena.

Atenboro je u emisiji govorio o uzrocima i posledicama klimatskih promena, kao o tome šta može da se preduzme.

„Za ovih 20 godina od kada sam prvi put pomenuo uticaj klimatskih promena na naš svet, stvari su se menjale mnogo brže nego što sam mogao da zamislim", rekao je Dejvid na početku filma.

„Možda zvuči zastrašujuće, ali naučni dokazi ukazuju na to da bismo mogli da se suočimo sa nepovratnom štetom po prirodni svet i po zajednice, ako u narednih deset godina ne preduzmemo dramatične mere ."

U emisiji je istaknuto da temperatura na planeti raste vrlo brzo i da je sada za oko jedan stepen viša nego pre industrijske revolucije.

„Postoje i temperaturni padovi, pa neke godine nisu tako tople kao druge", rekao je Piter Stot iz britanske meteorološke službe.

„Ali ono što primećujemo je stabilan i nepopustljiv temperaturni trend. Samo dve od poslednje 22 godine nisu na listi najtoplijih od kada se beleže temperaturni rekordi."

U emisiji su prikazane i dramatični prizori ljudi koji beže od šumskih požara u Sjedinjenim Američkim Državama.

Naučnici kažu da se uslovi u kojima dolazi do ovako smrtonosnih požara pogoršavaju kako se planeta zagreva.

Neke od posledica na koje naučnici upozoravaju su trajne.

„Prošle godine je urađena globalna procena gubitka leda na Antarktiku i Grenlandu i stvari su gore nego što smo zamišljali", kazao je Endru Šeferd sa Univerziteta u Lidsu.

„Grenlandske ledene ploče se tope, nestalo je četiri biliona tona leda i danas se gubi pet puta više leda nego pre 25 godina."

Topljenjem leda raste nivo mora širom sveta. U emisiji je navedeno i da porast nivoa mora predstavlja opasnost po stanovnike ostrva u Luizijani koji su već primorani da napuste domove.

„U Sjedinjenim Američkim Državama, Luizijana je na liniji fronta klimatske krize. Zemljište tamo nestaje najbržom stopom na planeti - na svakih 45 minuta nestaje površina veličine fudbalskog stadiona", kaže Koleti Pičon Batl, direktorka organizacije Gulf Coast Center for Law & Policy.

„Uticaj koji ovo ima na porodice je takav da mislim da nikada nećemo biti dovoljno pripremljeni."

Uticaj klimatskih promena postao je glavna Atenborova tema u poslednjih nekoliko godina.

Ovo je bila i tema njegove serije Planeta koja je prikazana na Netfliksu. U novoj emisiji naglašava da ima ipak ima nade.

Atenboro tvrdi da postoji mogućnost da se porast temperature za stepena i po do kraja veka izbegne, ako se u narednih deset godina preduzmu dramatične mere.

„Ponestaje nam vremena, ali i dalje ima nade", kaže.

„Verujem da je imamo veće šanse da izbegnemo katastrofalnu budućnost ako bolje shvatimo pretnje sa kojima se suočavamo."

Obnovljivi izvori energije koriste se sve više, a je vetar često jeftiniji od fosilnih goriva, navodi se u emisiji.

Međutim, političari moraju da deluju odlučno i brzo.

„Ovo je hrabra politička odluka koju treba doneti", rekao je Kris Stark iz britanskog Odbora za klimatske promene.

„Da li sada da napravimo korake koji će doneti male, ali ne baš i beznačajne troškove, ili da čekamo trenutak kada ćemo morati da se prilagodimo? Računica u vezi sa tim je jasna - troškovi mera koje mogu da se preduzmu su manji od troškova koje ćemo imati ako ne preduzmemo ništa."

Atenborova emisija naglasak stavlja na mlađe generacije koje su duboko zabrinute za planetu.

Tinejdžerka iz Švedske Greta Tunberg objasnila je da stvari mogu brzo da se promene, iako su posledice klimatskih promena velike.

„Prvog dana protesta sam bila sama", rekla je ona, govoreći o odluci da stupi u štrajk i da, umesto u školi, sedi ispred švedskog parlamenta kako bi skrenula pažnju na klimatsku krizu.

„Ali drugog dana, ljudi su počeli da mi se pridružuju... Ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim da bi to moglo da se dogodi tako brzo."

„Promene dolaze, bilo da vam se to sviđa ili ne."

(BBC News, 04.19.2019)