Климатске промене: Упозорења на катастрофу

Дејвид Атенборо, британски новинар и аутор неких од најпознатијих телевизијских серијала о природи, дао је најалармантније изјаве до сада о опасностима од климатских промена.

У ББЦ-ијевој емисији Климатске промене - чињенице, Атенборо је истакао каква криза прети планети.

Рекао је да се суочавамо са „неповратном штетом по природни свет, као и са колапсом друштава&qуот;.

Ипак, он је додао да постоји нада да до овога не дође, ако се у наредним деценијама буду предузимали кораци који ће ограничити последице климатских промена.

Атенборо је у емисији говорио о узроцима и последицама климатских промена, као о томе шта може да се предузме.

„За ових 20 година од када сам први пут поменуо утицај климатских промена на наш свет, ствари су се мењале много брже него што сам могао да замислим&qуот;, рекао је Дејвид на почетку филма.

„Можда звучи застрашујуће, али научни докази указују на то да бисмо могли да се суочимо са неповратном штетом по природни свет и по заједнице, ако у наредних десет година не предузмемо драматичне мере .&qуот;

У емисији је истакнуто да температура на планети расте врло брзо и да је сада за око један степен виша него пре индустријске револуције.

„Постоје и температурни падови, па неке године нису тако топле као друге&qуот;, рекао је Питер Стот из британске метеоролошке службе.

„Али оно што примећујемо је стабилан и непопустљив температурни тренд. Само две од последње 22 године нису на листи најтоплијих од када се бележе температурни рекорди.&qуот;

У емисији су приказане и драматични призори људи који беже од шумских пожара у Сједињеним Америчким Државама.

Научници кажу да се услови у којима долази до овако смртоносних пожара погоршавају како се планета загрева.

Неке од последица на које научници упозоравају су трајне.

„Прошле године је урађена глобална процена губитка леда на Антарктику и Гренланду и ствари су горе него што смо замишљали&qуот;, казао је Ендру Шеферд са Универзитета у Лидсу.

„Гренландске ледене плоче се топе, нестало је четири билиона тона леда и данас се губи пет пута више леда него пре 25 година.&qуот;

Топљењем леда расте ниво мора широм света. У емисији је наведено и да пораст нивоа мора представља опасност по становнике острва у Луизијани који су већ приморани да напусте домове.

„У Сједињеним Америчким Државама, Луизијана је на линији фронта климатске кризе. Земљиште тамо нестаје најбржом стопом на планети - на сваких 45 минута нестаје површина величине фудбалског стадиона&qуот;, каже Колети Пичон Батл, директорка организације Гулф Цоаст Центер фор Лав &амп; Полици.

„Утицај који ово има на породице је такав да мислим да никада нећемо бити довољно припремљени.&qуот;

Утицај климатских промена постао је главна Атенборова тема у последњих неколико година.

Ово је била и тема његове серије Планета која је приказана на Нетфликсу. У новој емисији наглашава да има ипак има наде.

Атенборо тврди да постоји могућност да се пораст температуре за степена и по до краја века избегне, ако се у наредних десет година предузму драматичне мере.

„Понестаје нам времена, али и даље има наде&qуот;, каже.

„Верујем да је имамо веће шансе да избегнемо катастрофалну будућност ако боље схватимо претње са којима се суочавамо.&qуот;

Обновљиви извори енергије користе се све више, а је ветар често јефтинији од фосилних горива, наводи се у емисији.

Међутим, политичари морају да делују одлучно и брзо.

„Ово је храбра политичка одлука коју треба донети&qуот;, рекао је Крис Старк из британског Одбора за климатске промене.

„Да ли сада да направимо кораке који ће донети мале, али не баш и безначајне трошкове, или да чекамо тренутак када ћемо морати да се прилагодимо? Рачуница у вези са тим је јасна - трошкови мера које могу да се предузму су мањи од трошкова које ћемо имати ако не предузмемо ништа.&qуот;

Атенборова емисија нагласак ставља на млађе генерације које су дубоко забринуте за планету.

Тинејџерка из Шведске Грета Тунберг објаснила је да ствари могу брзо да се промене, иако су последице климатских промена велике.

„Првог дана протеста сам била сама&qуот;, рекла је она, говорећи о одлуци да ступи у штрајк и да, уместо у школи, седи испред шведског парламента како би скренула пажњу на климатску кризу.

„Али другог дана, људи су почели да ми се придружују... Ни у најлуђим сновима нисам могла да замислим да би то могло да се догоди тако брзо.&qуот;

„Промене долазе, било да вам се то свиђа или не.&qуот;

(ББЦ Невс, 04.19.2019)