Северна Македонија: Избори за првог председника под новим именом

Северна Македонија гласа за првог председника државе под новим именом, а шестог од проглашења независности од Југославије 1991. године.

Изборни листић на председничким изборима у Северној Македонији један је од најкраћих у региону - на њему се налазе свега три имена: кандидата владајуће коалиције Стева Пендаровског, кандидаткиње опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Гордане Сиљановске Давкове и кандидата кога је подржала албанска опозиција Бљерима Реке.

Ово су први избори након Преспанског споразума којим је решен дугогодишњи спор Скопља и Атине око имена Македоније.

Право гласа има нешто више од 1,7 милиона бирача, који ће на други круг избора, уколико буде потребно, изаћи 5. маја.

Председнички мандат траје пет година, а један кандидат може имати највише два мандата, што онемогућава актуелног председника Ђорђа Иванова да се поново кандидује.

Ко су председнички кандидати?

Стево Пендаровски заједнички је кандидат његовог Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) и албанске чланице владајуће коалиције Демократске уније Албанаца (ДУИ). Ово је први пут да највеће странке двеју заједница имају заједничког кандидата.

Пендаровски је на место кандидата дошао са места координатора македонске владе у процесу уласка у НАТО. У фебруару је боравио у Бриселу када је званично Скопље потписало Протокол о пријему у Алијансу.

Ово му није прва председничка кандидатура - на претходним изборима 2014. године био је кандидат тада опозиционог СДСМ, али је изгубио у другом кругу избора.

Рођен је 3. априла 1963. године, дипломирао је право, а докторирао политичке науке.

Гордана Сиљановска Давкова кандидаткиња је опозиционог ВМРО-ДПМНЕ и жеља јој је да наследи актуелног председника Ђорђа Иванова, који је на чело државе дошао као кандидат исте партије.

У политику долази из академског света - предаје право на скопском универзитету, а експерт је за питања локалне самоуправе.

Ни она није без претходног политичког искуства - била је министарка без портфеља у влади премијера Бранка Црвенковског, у периоду од 1992. до 1994. године.

Рођена је 11. маја 1955. године у Охриду.

Бљерим Река кандидовао се као независни кандидат, а подржале су га опозиционе странке албанске заједнице - Беса и Алијанса за Албанце.

Река је професор међународног права, а дипломирао је на Универзитету у Приштини.

Био је део македонске дипломатије - од 2006. до 2010. године био је амбасадор Македоније при Европској унији.

Рођен је 22. маја 1960. године у Скопљу.

Шта су кључне теме избора?

Северна Македонија је после 30 година спора са Грчком у јануару 2019. године променила име, па се очекивало да то буде једна од кључних тема у предизборној кампањи.

Стево Пендаровски наступа са слоганом „Заедно напред&qуот; („Заједно напред&qуот;), што може изгледати и као игра речи са презименом лидера СДСМ и главног протагонисте и потписника споразума са Грчком, премијера Зорана Заева.

Пендаровски нуди наставак политике којом је СДСМ са власти сменио режим Николе Груевског.

С друге стране, кандидаткиња опозиционог ВМРО-ДПМНЕ, који се противи споразуму, у кампањи није користила ново име државе, али није ни обећавала драстичне и брзе ревизије Преспанског споразума.

Замера јој се националистичка позиција, на шта је она поручивала да је одрасла у турској кући на Охриду, а да њен брат од 10. године има побратима Албанца.

Бљерим Река подржао је Преспански споразум о имену земље.

Коначно, свега неколико дана пре избора, на руској друштвеној мрежи вКонтакт појавили су се транскрипти прислушкиваних разговора бивших и садашњих северномакедонских званичника, аналитичара и представника јавних предузећа.

Тиме се у фокус јавности вратила и тема такозваних „бомби&qуот;, серији прислушкиваних разговора у време режима Николе Груевског, који су значајно допринели рушењу имиџа његове владе.

Иначе, односи две кључне политичке опције у Северној Македонији ушли су у мирнију фазу после година протеста који нису увек били потпуно мирни.

Почетком марта, премијер Заев угостио је лидера опозиције Христијана Мицкоског и том приликом су се сагласили да председнички избори треба да буду „кристално фер и чисти&qуот;.

• Заев за ББЦ: Референдум је позитивна лекција и за Европу
• Зашто македонска опозиција нити подржава нити бојкотује референдум
• „Име државе важно и Албанцима и Македонцима&qуот;

Шта ће бити после гласања у првом кругу?

Прелиминарне анкете показују да ни овога пута један круг гласања неће бити довољан.

Македонија је председника у првом кругу изабрала једино 1994. године, када је Киро Глигоров победио са 78,4 одсто подршке.

Стево Пендаровски има минималну предност у истраживањима јавног мњења - са свега неколико процената разлике - Пендаровски и Сиљановска Давкова имају подршку око 27 одсто грађана.

Очекује се да ово двоје кандидата уђу у други круг избора који би се одржао 5. маја.

Бориће се једно против другог, али ће водити и заједничку битку да избори успеју. У Северној Македонији други круг председничких избора проглашава се успешним само ако на гласање изађе више од 40 одсто уписаних бирача.

Министарка правде Рената Дескоска већ је најавила могућност да на биралишта не изађе довољан број грађана, што би значило да избори не би били важећи.

У том случају, званично Скопље разматра или потпуно укидање цензуса или пребацивање избора председника у парламент.

*Овај чланак је измењен 21. априла, како би се навело да је Стево Пендаровски рођен 1963. године, а не 1956. како је претходно наведено.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.21.2019)