Зашто је људима неопходна светлост: Јаче кости, срећа и добар сан

На северној хемисфери, ноћи трају све краће, док су дани све дужи. За оне који живе јужно од екватора важи супротно.

Током зимских месеци многи уживају уз ватру, ћебенце и јачу храну, али изложеност сунцу је кључна за здравље.

Многи су енергичнији, па чак и срећнији, током пролећних и летњих месеци, а летаргичнији током јесени и зиме.

Научници имају објашњење за то. Ево шта кажу.

1. Светлост контролише наш биолошки сат

Наше тело функционише у складу са сменама дана и ноћи и циклусом од 24 сата током ког се Земља обрне око осе.

Та условљеност смењивањем дана и ноћи позната је као циркадијални ритам и утиче на све у нашем телу - од начина на који спавамо, преко метаболизма, до тога када тело производи одређене хормоне.

Наш циркадијални ритам функционише без обзира на то какви су спољни услови. Иако се овај ритам није променио код научника који су остали у пећини без природног светла, наше тело јесте веома осетљиво на светлост.

Светлост је важан сигнал који помаже да се покрене дугачак низ биолошких функција у телу.

2. Светлост нам помаже да спавамо и да се будимо

Једна од биолошких функција којом управља светлост је сан - она омогућава мозгу да зна када системи који одржавају будност треба да преузму главну улогу.

Када почне да се смркава, наше тело почиње да ослобађа мелатонин, хормон који нам помаже да заспимо.

3. Светлост може да помогне у борби против инсомније

Познато је да плава светлост коју емитују компјутери, таблети и телефони спречава ослобађање хормона који нам помажу да заспимо.

Здравствени радници зато кажу да не би требало гледати у екран пред спавање.

Метју Вокер, неуролог који истражује спавање, каже да је „дневна светлост кључна за регулисање спавања&qуот;.

Ако сте „ноћна птица&qуот; која се бори са инсомнијом, излагање јутарњем сунчевом светлу може убрзати ваш мозак и тело у право време и помоћи вам да се осећате поспано у време за спавање.

4. Светлост утиче и на расположење

Дневна доза природне светлости није значајна само за спавање - светлост нас чини и срећнијима.

Када је тело изложено сунчевој светлости, која допире до мозга преко оптичког нерва, повећава се ниво серотонина, хормона који утиче на расположење.

Они који проводе мање времена на светлости - попут радника који раде ноћу - могу чешће да се боре са депресијом.

Ментално здравствено стање које се директно повезује са дневном светлошћу током јесењих и зимских месеци назива се сезонски афективни поремећај или зимска депресија.

Особе које пате од зимске депресије постају све нерасположеније како дани постају краћи. Депресија престаје са почетком прочећа.

5. Сунчева светлост јача кости

Потребан нам је витамин Д да би тело апсорбовало из хране калцијум и фосфат - минерале који су кључни за здраве кости, зубе и мишиће.

Мањак витамина Д може да доведе до слабљења костију и деформитета скелета.

Срећом, скоро сав неопходан ниво тог витамина можемо да добијемо од Сунца - због чега је познат и као „сунчев витамин&qуот;.

Наше тело ствара витамин Д када се сунчамо.

Али, наравно, превише Сунца може бити и опасно - зато обавезно мажите крему за сунчање и избегавајте директно излагање сунчевој светлости током најтоплијег дела дана.

(ББЦ Невс, 04.24.2019)