ДВ: На самиту у Берлину модел две Немачке за решавање односа Београда и Приштине?

Западнобалкански самит у Берлину сазван је за данас са циљем "размене мишљења", пише Дојче веле (Деутсцхе Велле - ДВ), али додаје да ће се заправо све вртети око покретања дијалога Београд-Приштина као и да је у игру ушао и један историјски модел.

Како ДВ сазнаје из кругова блиских немачкој влади, као могуће решење будућих односа Београда и Приштине у игру је ушао један историјски модел: Споразум о темељима за међусобне односе који је 1972. склопљен између тадашње Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике.

Споразум је донесен у јеку политике приближавања тадашњег канцелара Вилија Бранта, а отворио је могућност за спровођење неких решења по принципу "вук сит, овце на броју", у оквиру којег су земље колико-толико нормализовале односе, а да нису службено признале једна другу, подсећа ДВ.

Али да ли тај модел може да се примени у случаја Србије и Косова? Дипломатски извори за ДВ процењују да је тешко за очекивати да ће председник Србије Александар Вучић ставити свој потпис испод документа који Србији брани блокирање захтева за чланство Косова у међународним организацијама, јер би то де фацто значило и признање.

Вучић ионако већ данима покушава да смањи очекивања од самита у Берлину, а у томе га прати и премијерка Ана Брнабић, пише ДВ, наводећи и да сигнали из Приштине уочи берлинског сусрета нису баш охрабрујући.

Председник Косова Хашим Тачи је изјавио да од самита не би требало очекивати много, а премијер Рамуш Харадинај је у последњем разговору пред одлазак у Берлин од Србије затражио исплату ратне штете, што баш и не делује као деескалација.

ДВ оцењује да је један од најважнијих задатака данашњег самита за Берлин је да се напокон закопа идеја у размени територија, као могуће решење блокаде преговора.

То је јасан став Ангеле Меркел од самог почетка, али очигледно је да још увек постоје гласови који се залажу за ту опцију па то треба на берлинском састанку и сузбити.

Члан спољнополитичког одбора Бундестага, Кристијан Шмит, који се недавно вратио из Београда и Приштине, где је припремао терен за берлински сусрет на врху, за ДВ је недвосмислено дао до знања да Берлин ни у ком случају неће да пристане на промену граница на Балкану.

"Очекујем нову динамику за решавање нерешених проблема суживота на западном Балкану, а промене граница сигурно не спадају у та решења. Замисао етнички чистих држава на југоистоку Европе је немогуће остварити", рекао је Шмит за ДВ.

Његова очекивања од западнобалканског самита, који су сазвали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, нису велика.

"Очекујем да ће учесници сусрета да се договоре око транспарентних преговора са јасним распоредом што би на крају довело до циља, а то је договор иза којег стоје сви", рекао је Шмит.

Он је објаснио и шта сматра препрекама коначном договору: "Увођење посебних такси и питање правног статуса не би требало да стоји на путу ка решењу".

И Шмит је јасно указао на то да немачки политички врх сматра да је дошло време да ЕУ на челу са Немачком и Француском ствари преузме у своје руке.

Поводом улоге ЕУ, како за ДВ кажу познаваоци прилика у Бриселу, канцеларка Меркел је "изузетно љута" на високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини због њеног подржавања идеје о размени територија.

Како пише Радио Слободна Европа, Могеринијева због тога уопште није ни била позвана на самит, већ председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Али због његове спречености, Федерика Могерини ипак долази, али у функцији Јункерове заменице, тј. потпредседнице Европске комисије.

У Берлин није позван ни комесар Европске комисије за преговоре о проширењу Јоханес Хан. Службено он није позван јер се "у Берлину неће расправљати о проширењу".

Међутим, то није сасвим тачно јер ће се канцеларка Меркел пре самог самита састати на одвојеним разговорима са премијерима Северне Македоније и Албаније, Зораном Заевом и Едијем Рамом.

Немачку канцеларку ту пре свега очекује незахвалан задатак да Заеву објасни да од отварања приступних преговора на самиту ЕУ у јуну неће бити ништа. У најбољем случају, како тврди извор у Бриселу, Северна Македонија би покретање преговора евентуално могла да добије тек на самиту ЕУ у децембру. Разлог за то је жестоко противљење Француске свакој новој назнаци проширења.

(Бета, 29.04.2019)