Збогом, друже Тито, 39. пут

Док се широм света четврти мај обележава као Дан Ратова звезда, испред Музеја Југославије у Београду, више десетина људи одало је почаст давно преминулом комунистичком председнику Југославије .

Прошло је 39. година од смрти Јосипа Броза Тита, доживотног председника некадашње СФРЈ, али судећи макар према броју аутобуса на паркингу музеја и заступљености црвене боје, Титов дух и даље живи.

Некадашњи Титови пионири, многи од њих сада већ у пензији, из различитих крајева бивше Југославије, допутовали су у Београд како би обележили годишњицу смрти њиховог омиљеног државника.

Уз пионирске песме, послужење, заставе СФРЈ и беџеве са комунистичким паролама, атмосфера на платоу испред музеја подсећала је на фестивал.

Фехим Хасанагић из Велике Кладуше у Босни и Херцеговини, који више година уназад посећује Београд четвртог маја, каже да ове године има мање људи.

„Сваке године долазимо. Раније бисмо напунили и два аутобуса, али ове године само један&qуот;, каже Хасанагић за ББЦ.

Како се бивши пионири сећају четвртог маја?

Како прича Хасанагић, тог четвртог маја 1980. године, „све је стало&qуот;.

„Било је јако тужно, сви су ћутали, аутомобили су се зауставили. 'Шта се десило?', питам тад, а они кажу 'умро Тито'&qуот;.

А када Титови симпетизери кажу да је све стало, то мисле буквално.

На клупи у парку испред музеја седи и 93-огодишњи Сулејман Мухамедегић, председник удружења Јосип Броз Тито из Велике Кладуше.

На дан маршалове смрти, Мухамедегић је са пријатељима уживао пратећи спорт.

„Играла се утакмица Звезда - Хајдук. Када су саопштили да је умро Тито, прекинули су утакмицу и све остало&qуот;, сећа се Мухамедегић.

„Сви смо заплакали, тежак је то био дан.&qуот;

Ко је био Тито?

Јосип Броз Тито је био југословенски револуционар и државник.

Био је на челу Комунистичке партије Југославије од 1937. године до 1980. године.

Током Другог светског рата, Тито је био вођа Народноослободилачке борбе, да би по завршетку био изабран за доживотног председника Социјалистичке федеративне републике Југославије.

Један је од оснивача Покрета несврстаних, међународног покрета чије чланице нису биле припаднице неког од већих блокова током периода Хладног рата.

Колико пионирима недостаје Тито?

Након Тита, каже Мухамедегић, државе ових простора „нису имале тако доброг председника, нити ће га имати&qуот;.

„Знао је лопове казнити, а признати оне који су поштени и вредни. Зато га и не могу заборавити.&qуот;

Хасанагићу Тито, како каже, „заиста недостаје&qуот;.

„Фали нам и Тито и комплет држава. Не можемо га вратити, а ови данашњи политичари све растераше. То је јако тужно&qуот;, каже Хасанагић.

Пионири 2.0

Испред штанда са посластицама - шам ролницама и колачима од кокоса - Лидија Тодоровић се срдачно опрашта од њених пријатеља из Македоније и Словеније.

Лидија је дошла из Обреновца и јако је поносна што данашњи дан обележава овако.

„Желимо деци да пренесемо шта су пионири, шта је омладина, да виде значај штафете&qуот;, каже Тодоровић за ББЦ.

Додаје да јој из бивше Југославије недостаје много тога, али највише рад на послу и љубав међу народима.

И за Лидију Тодоровић, Тито није био само обичан председник, већ и неко од кога је научила многе ствари.

„Од Тита је потицало васпитање. 'Чувај своје као очи у глави, немој туђе, јер туђе је проклето', говорио је. И ја се тога придржавам.&qуот;

„Кажу ми да сам старомодна, али ја кажем да имам само 65 година и, хвала богу, здрава сам.&qуот;

Лидија додаје и да захваљујући Титу познаје много људи са простора бивше Југославије, које виђа управо на оваквим окупљањима.

„Ја имам више од 6000 пријатеља широм Балкана. Са некима од њих сам данас попила кафу.&qуот;

Близак пријатељ

Док поштоваоци Јосипа Броза Тита купују магнете и урамљене фотографије маршала, доктор правних наука Славко Мркић жели да окупљене боље упозна са животом бившег председника.

Мркић тврди да је са Титом блиско сарађивао све до његове смрти 1980. године.

„Писао сам радове за њега, између осталог и реферат за шесту конференцију Покрета несврстаних&qуот;, каже Мркић, аутор књиге Тито о рату и политици.

Како би боље упознао свет са животом Јосипа Броза, Мркић је написао и књигу Стотину познатих о Титу, у којој је сакупио говоре и белешке неких од најутицајнијих личности 20. века.

„Од Стаљина до Рузвелта, сви државници осим Хитлера су лично признавали Тита као једног од највећих грађанина 20. века, ишли код њега по савете и примењивали их у политици&qуот;, каже Мркић.

Тура се наставља

Сулејман Мухамедегић је са пријатељима положио цвеће на гробове Јосипа и Јованке Броз, али тиме није дошао крај путовањима за чланове удружења из Велике Кладуше.

„После овога посећујемо Банију, Сутјеску, Неретву и тако редом.&qуот;

Нада се да ће и четвртог маја 2020. године бити у Београду, како би обележио 40 година од Титове смрти.

„Ако бог да. Ови млађи ће сигурно доћи, а ја не знам&qуот;, каже Мухамедегић.

„То сваке године каже и ево, не пропушта&qуот;, у шали додаје његов суграђанин Фехим Хасанагић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.04.2019)