Истраживање: За ЕУ 53 одсто испитаника, али на референдуму би за чланство у ЕУ гласало 48 одсто

Већина грађана и даље подржава чланство у Европској унији(ЕУ), али истовремено врло мало знају о процесу прикључивања и на референдуму би гласало - за мање од половине, показало је данас представљено истраживање које је Институт за европске послове у сарадњи са Нинамедиа спровео средином марта на територији Србије, без подручја Косова и Метохије.

Истраживање је показало да 53 одсто испитаника подржава чланство Србије у ЕУ, 40 одсто има супротан став, док 7 одсто њих није умело да се изјасни, а већина испитаника који подржавају чланство Србије у ЕУ су старији од 60 година.

Уколико би сутра био расписан референдум о чланству Србије у Европској унији, 48 одсто испитаника наводи да би гласало - за, и то више становници Западне Србије са Шумадијом него становници осталих региона. Супротан став има 35 одсто, већином становници Војводине, 9 одсто не би изашло на гласање, док 8 одсто њих не зна како би гласало.

Како је наведено, 62 одсто испитаника сматра да Србија има користи од сарадње са ЕУ, испитаници од 30 до 45 година старости и преко 60 година старости, као и они са вишим и високим степеном образовања, а 30 одсто&нбсп; сматра да Србија нема користи од сарадње са ЕУ, док 8 одсто&нбсп; није умело да се изјасни.

Однос између Србије и ЕУ 43,1 одсто грађана оцењује оценом 3, оцену 2 је дало 23,8 одсто оцену 1 је дало 15 досто грађана, 13,9 одсто испитаника оценило са оценом 4, док је оцену 5 дало 4,1 одсто испитаника.

На скали од 1 до 5, просечна оцена односа између Србије и ЕУ износи 2,68. Више просечне оцене су дале жене, млади до 30 година, испитаници високог нивоа образовања и становници регије Западна Србија са Шумадијом.

Када су у питању информације о ЕУ, 46 одсто грађана сматра да нема довољно информација о Унији, већином жене, испитаници основног и средњег степена образовања и становници Источне и Јужне Србије.

Највећи број испитаника наводи да информације о ЕУ најчешће добија од Владе Србије путем медија и то 29,3 одсто.

Школе и факултете као извор информисања наводи 19,5 одсто испитаних, а породицу и пријатеље кроз лични контакт наводи 16,2 одсто.

Извори информисања су за 15,5 одсто и невладине организације путем медија, док се парламент путем медија јавља у 14,7 одсто случајева као најчешћи извор и начин прикупљања информација на тему ЕУ.

Како је наведно 27,1 одсто испитаника сматра да је Србији највећи пријатељ у ЕУ Грчка, нешто мање наводи Немачку и то 25,7 одсто, 11,6 одсто не зна да се изјасни.

Највећим непријатељем у ЕУ 31 одсто испитаника сматра Хрватску, 28,7 одсто наводи Велику Британију, 14,9 одсто Немачку, док 19,3 одсто не зна да се изјасни.

Од испитаних 22,5 одсто сматра да од суседних држава најбоље односе имамо са Мађарском, 21,7 одсто наводи Босну и Херцеговину док се Црна Гора јавља у 18,2 одсто случајева.

Као државу са којом имамо најлошије односе 52,9 одсто оценило је Хрватску, док 31,9 одсто наводи Албанију.

(Бета, 08.05.2019)