Нестанак медитеранске утопије
Данас 12.05.2019 | Пише: Александра Ђуричић
ГРЧКА САВРЕМЕНА ПРОЗА Савремена грчка књижевна сцена позната је српским читаоцима захваљујући повременим напорима издавачких кућа да преведу и објаве истакнуте, награђиване прозе наследника Никоса Казанцакиса и Александроса Пападиамантиса, књижевника чија су имена прешла границе Грчке још пре стотинак година.
Захваљујући преводима са новогрчког Гаге Росић, Мине Радуловић и Тамаре Костић Пахноглу, прелистали смо део савремене прозне продукције некадашњих јужних суседа, романе Бог ми је сведок Макиса Цитаса (Лагуна), Без даха Димитриса Сотакиса (Цлио) и Антологију савремене грчке женске приче (Карпос), који приближавају не само модерну грчку књижевност, већ и амбијент грчког друштва које је данас далеко од утопије. Цитас (1971), добитник Европске
