Стартап екосистем Београда и Новог Сада издвојен на светској мапи

У новом извештају о стању светских стартап екосистема, од анализираних 150 градова широм света Стартуп Геноме је ове године издвојио 54 и први пут на мапи је и Србија, саопштила је данас Иницијатива Дигитална Србија.

Београд и Нови Сад дефинисани су као један екосистем, једини који је посматран у ширем региону, као његова најјача страна истакнут је приступачан и квалитетан инжењерски кадар, док су видео игре и блоцкхаин означени као најснажнији сектори.

Стартуп Геноме је америчка организација која десет година анализира стартап екосистеме у свету.

У извештају се за Београд и Нови Сад наводи да у та два града постоји између 200 и 400 стартапа и да се екосистем у Србији налази у првој фази развоја, такозваној фази "активације", саопштила је Иницијатива Дигитална Србија.

Како је истакнуто у саопштењу, међу екосистемима сличним ономе у Србији, најбрже је растао управо српски који је добио максималну оцену 10 за раст инвестиција у домаће стартапе и 9 за раст укупног броја стартапова.

Као кључну предност екосистема у Србији, Стартуп Геноме је идентификовао приступачан инжењерски кадар високог квалитета, наводећи да се Србија по квалитету програмера убраја међу пет најбољих у свету.

Када се посматрају сектори из којих долазе српски стартапи, најразвијенији су они који се баве креирањем видео игара и развојем производа заснованих на блоцкцхаин технологији.

У оба ова сектора, Београд и Нови Сад су у топ 10 екосистема на свету.

Стартуп Геноме је навео и поједине мере које је држава спровела са фокусом на ниске пореске стопе за компаније-технолошки стартапи имају пореске олакшице у двоструком износу трошкова истраживања и развоја, уз посебан режим за креирање интелектуалне својине са веома повољном пореском стопом од само три одсто.

"Иницирали смо укључивање Србије у овај извештај јер сматрамо да је у стартап свету, где се сви предузетници такмиче на глобалном тржишту, неопходно упоредити се са другим играчима и разумети какве су наше шансе у односу на конкуренцију из Сан Франциска, Лондона и других технолошких центара", навела је програмска директорка Иницијативе Дигитална Србија Зоја Кукић.

Она очекује да ће овај извештај, али и детаљнија анализа која ће бити доступна за пар месеци, помоћи даље активности како организација које пружају подршку домаћим стартапима, тако и Владе Србије од које очекују доношење мера за стварање повољније пословне климе за иновативне и глобално оријентисане предузетнике.

Међу недовољно развијеним аспектима екосистема у Србији су инвестиције у стартапе у раној фази, које су 12 пута ниже од светског просека, као и укупна вредност српског екосистема од 303 милиона долара, која је 17 пута нижа од глобалног просека.

Међутим, у Иницијативи "Дигитална Србија" наводе да је стање на терену ипак доста боље, али да га није лако измерити.

Први разлог за овај нижи број лежи у томе да је значајан број "домаћих" стартапа регистрован у другим земљама, па се, иако највећи број запослених имају у Србији, њихови резултати приписују земљама у којима имају званично седиште.

Честа је појава, како је истакла Иницијатива, да домаћи стартапи своје компаније прво оснивају у иностранству, јер им то олакшава привлачење страног капитала, као и наплату из иностранства, а затим оснивају ћерке фирме у Србији. Такође, велики број домаћих успешних стартапа свој раст је финансирало самостално без спољне инвестиције, па им је тешко проценити вредност и стога их Стартуп Геноме у свом извештају не разматра.

Истраживање стартап екосистема у Србији покренула је Иницијатива "Дигитална Србија", а реализовала га је организација Стартуп Геноме, уз подршку Кабинета министра за иновације и технолошки развој и УНИЦЕФ-а, док су се у само прикупљање података укључили кључни играчи из домаће стартап заједнице.

(Бета, 14.05.2019)