Драги е-дневниче: Предности, проблеми и зачкољице дигитализације у школама

За генерације ђака често је један од најтипичнијих призора био онај у којем наставница или наставник са црвеним дневником испод руке напуштају зборницу.

Те слике сада полако одлазе у прошлост.

Дигитализација, једно од главних обећања Владе Србије, отпочела је у школама пре две године увођењем електронских дневника, али је то, по свему судећи, и даље веома дугачак пут на којем је потребно направити много корака.

И док су електронски дневници у значајној мери већ заживели, најновији корак у дигитализацији је увођење електронског уписа за ђаке прваке.

Смајлији и активности

Иако се налази на Новом Београду у Основној школи „Иван Гундулић&qуот; ови дневници су тек на почетку другог полугодишта 2019. почели да се употребљавају.

„Делује да за сада дневник функционише, постоји увид у оцене и активности. Мада, лично се и даље не ослањам превише на електронски дневник, већ на директан одлазак у школу&qуот;, рекао је за ББЦ на српском Лука Гажевић, отац ученика другог разреда у овој школи.

„Добро је, јер родитељи од куће могу да виде оцене, али и градиво које се ради, па тако знају шта треба да се надокнади ако је њихово дете било болесно&qуот;, рекла је за ББЦ на српском Ива Илић, координатор за увођење е-дневника у школи „Јосиф Панчић&qуот; у Београду.

Илић је додала да постоје ствари на којима очигледно још треба да се ради.

„Нису одмах све опције биле омогућене, па родитељи нису могли да виде шта стављамо у категорију - активности деце.

„Већина деце ипак каже родитељима за оцене, али у овој категорији стављамо смајлије - тужне, срећне и равнодушне. Делимо их за активности на часу за ствари попут домаћег или доношење прибора&qуот;.

Шта кажу деца?

Најмлађи ђаци кажу да воле када им учитељица залепи смајлија у свеску, а онда истог таквог упише и у е-дневник.

„Мислим да су сва деца добила бар по један. Има различитих смајлија и стикера различитих. Чим нам је залепила стикер то значи да смо добро урадили задатак. Надам се да ћу добити још неки пут&qуот;, рекао је за ББЦ на српском Марко Костић, ученик првог разреда основне школе „Уједињене нације&qуот;.

За четвртака Луку Лелићанина ништа се није променило.

„Ја сам и до сада пријављивао све оцене. Код нас у разреду су отворена врата једном недељно и моји родитељи често долазе, тако да увек морам све да им кажем&qуот;, рекао је Лука који иде у основну школу „Јосиф Панчић&qуот;.

Старији основци и нису баш одушевљени неким новинама.

„Не могу лако да се поправе оцене. Раније добијеш лошу, па сутра поправиш и онда ти наставник не рачуна ту прву оцену. Сада рачуна баш све што је уписано. Ни мени, ни мојим другарицама и друговима се то баш и не допада&qуот;, каже Марија Урошевић ученица шестог разреда школе Јован Стерија Поповић.

Она додаје и да јој делује да су наставници сада постали за нијансу строжији.

Примена у пракси

Један од пионира у пројекту увођења електронских дневника била је Основна школа „Дринка Павловић&qуот; у Београду.

Као највеће препреке за потпуно увођење електронских дневника наставници наводе слабију инфраструктуру.

„Немају све школе у Србији довољан број рачунара, нити подједнако добар интернет&qуот;, каже за ББЦ Драгана Живковић, учитељица у школи „Дринка Павловић&qуот;.

С обзиром на то да школе немају довољно новца да саме финансирају набавке рачунара, морају да се сналазе.

Живковић каже да је у „Дринки&qуот; део рачунара набавила школа, део град Београд, а одређена количина стигла је у оквиру пројекта Европске уније.

„Код нас у школи је електронски дневник брзо заживео па нисмо морали да водимо дуплу евиденцију&qуот;, каже она.

Предности и мане електронског дневника

Оцене се у електронском дневнику појављују тек после два дана.

„У наше време си могао да добијеш лошу оцену, па прећутиш и онда поправиш до родитељског састанка. Сада је то практично немогуће&qуот;, каже Гажевић.

Он додаје да би и за њега и за друге родитеље могућност приступа од куће могао да значи и ређи број одлазака у школу на „отворена врата&qуот;.

„Као родитељу ми овај дневник личи на добру идеју, само да видимо како ће то изгледати у пракси када потпуно заживи&qуот;.

• Нови Сад: Родитељи на суду због неоправданих изостанака
• Крагујевачки гимназијалци лакше до свемира него до Америке
• Грађанско васпитање, 18 година касније

За наставнике је свакако лакше што немају више толико „папирологије&qуот;.

„Наставницима је поједностављен рад. Искрено, не знам како бих се сада вратила на претходних начин&qуот;, каже нам Драгана Живковић.

Признала је, додуше, да ни сама није баш била „у љубави&qуот; са рачунарима на почетку пројекта.

Електронски упис у школу

Још једна новина је и електронски упис првака.

То подразумева „увезивање матичних књига са основним школама&qуот; како би се избегло чекање у редовима, објаснио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

И то је негде одмах профункционисало, као у основној школи „Кнегиња Милица&qуот; у Београду.

„Спаковала сам све папире које су и прошле године тражили за упис. Међутим, узели су само потврду о завршеном предшколском и ону из дома здравља&qуот;, рекла је за ББЦ на српском Катарина Тајић, мајка будућег првака.

Документе су предали средином априла, речено им је у школи да има одређених проблема са системом, али је све ипак завршено електронским путем.

Упис је почео 1. априла и траје до 31. маја.

Отпор код старијих

„Један од проблема била је обука људи, јер имамо и старије колеге, пред пензију. Било је брљотина на почетку, али до краја полугодишта већина наставника је ушла у штос&qуот;, објаснила је Илић.

Ту је е-дневник у употреби од октобра прошле године, а Илић наводи да „Јосиф Панчић&qуот;, за разлику од неких школа, годинама уназад постоји добар интернет сигнал и пристојан број рачунара.

А навике су чудо, показало се још једном.

„Било је колега који нису знали шта да раде, шта да понесу са собом кад крену на час, шта да ставе на катедру&qуот;, каже Илић.

Шта је електронски дневник

Први пут се могућност увођења електронских дневника у Србији помињала још 2006. године.

Ипак, требало је да прође 11 година да тај пројекат почне да се спроводи.

Министарство просвете саопштило је и да је до 30. новембра прошле године извршило обуку за наставнике у 1704 од 1794 основне и средње школе у Србији.

У овом тренутку, како кажу у министарству, елетронски дневник активно користи око 1.200 школа.

Министар Младен Шарчевић рекао је да би до краја школске 2018/19 све школе у Србији требало би да имају ову опцију.

Е-дневник „омогућава разредним старешинама, наставницима и директорима школа да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.16.2019)