Зашто су бебе из Србије и БиХ међу најбољима на свету

Марина има четири месеца.

Рођена је 29. децембра, на време за дочек 2019. године.

„Трудноћа је била као и свака друга, све анализе су увек биле добре&qуот;, каже за ББЦ на српском њена мајка Александра.

„Трудила сам се да једем здраву храну, дан није могао да ми прође без вођа, а и шетња је била неизоставна. Додуше, било је тренутака када сам мало уносила и сухомеснато, масно и брзу храну - зато сам узимала таблете које се пију да би крвна слика била добра&qуот;.

Ипак, Марина је одлучила да на свет дође 30 дана раније него што је било планирано.

Тада је имала само два килограма.

„Разлог није познат, али се сумња на то да је велика количина плодове воде притискала водењак и бебу, што се претходно десило и мојој сестри&qуот;, наводи Александра.

Светски врх

Сваке године се у свету роди више од 20 милиона беба са „малом порођајном тежином&qуот;, што значи мање од 2,5 килограма, наводи се у извештају Светске здравствене организације.

То, наравно, може да доведе до бројних здравствених проблема малишана.

Међутим, Србија и Босна и Херцеговина процентуално немају таквих проблема, чак и су међу најбољим земљама света - Босна је на другом, а Србија на петом месту, показују подаци.

У Србији се током 2015. родило 93.800 деце, од чега је „малу порођајну тежину&qуот; имало 4.300, односно 4,5 процената беба, а у БиХ на 3,4 одсто. За то време у Сједињеним Државама, које су на 31. месту, чак осам одсто беба има тај проблем.

Недељка Атлагић, педијатар неонатолог, каже за ББЦ на српском да је ти подаци не изненађују, а на то што се богатије земље налазе иза Србије и Босне каже - није све у новцу.

„Ако имате много пара то не значи да се доста крећете и да једете здраву храну. Здравље на уста улази... Мислим да се људи овде хране адекватније, узимају више беланчевина, воћа и поврћа, а мање угљених хидрата и масти&qуот;.

Нешто слично истиче и Јасмина Михњак, уредница портала Бебац,

„Мислим да ми још увек здравије живимо и више се крећемо у односу на грађане Америке, где неадекватна исхрана и број гојазних сигурно доста утичу на све&qуот;, наводи Михњак за ББЦ на српском.

Узроци

Извештај СЗО-а, објављен у научном магазину Ланцет, урађен је на основу података о 281 милиона порођаја, из 148 земаља, током 2015. године.

Ситуација је најгора у подсахарској Африци и јужној Азији, а најбоља у Скандинавији.

На пример, у Бангладешу се годишње роди и до 28 одсто „неухрањене деце&qуот;, док је у Шведској тај број тек око 2,4 одсто.

Атлагић каже да много фактора утиче на то да ли ће мајка на свет донети дете адекватне тежине.

„Од друштвеног и економског статуса породице, здравственог стања мајке пре зачећа, њеног психичког стања током трудноће, година, да ли ради ноћу или тешке физичке послове, преко тога да ли пуши, пије алкохол, много кафе или чаја и неадекватно се храни, до тога да ли се довољно креће, спава, одмара се и много користи мобилни телефон&qуот;, наводи Атлагић.

• Играчка плачка: Хемија, лутке и лопте - да ли су деца у Србији безбедна
• Свет има све више бака и дека, а све мање унука
• Како једна породица из Бањалуке побеђује неизлечиву болест

Михњак том списку додаје и питања да ли је беба рођена пре времена, шта је био узрок таквог порођаја, да ли је било инфекције током трудноће, близаначке трудноће...

Дакле, узрока је доста, па се они и разликују од земље од земље или по делу света - проблем јужне Азије је слаба ухрањеност трудница, што може да утиче на раст фетуса, а у подсахарској Африци трудноћа код тинејџерки и инфекције, наводи се у истраживању.

Као један од проблема Сједињених Држава наводи се и велики број порођаја царским резом.

Генетика и брда

Михњак каже да је важна и загађеност животне средине.

„Код Швеђана је проценат доста мањи због доброг здравственог система и стила живота. Све остале земље крећу се негде у просеку око четири процента.

„А познато је да брдовито подручје Босне има позитиван утицај на генетику нације, негујући активан начин живота, што се може рећи и за Србију&qуот;.

Када је реч о генетици, Михњак тврди да она утиче на „предиспозицију за рађање&qуот;.

„На пример, Босанке, Српкиње, Естонке и Литванке се и по конституцији тела сврставају у жене са високом предиспозицијом за рађање здравог потомства.

„Међутим, то што се рађамо здрави никако не значи да здрави и остајемо, на чему бисмо морали много више да радимо, јер кад су у питању други аспекти здравља становништва нисмо баш ни близу тако добрих статистичких резултата&qуот;, закључује Михњак.

Карфиол

Марина се за то време одлично развија и са задовољством родитеље чини будним дан и ноћ.

Њена мама каже да на килажу новорођенчади првенствено утичу исхрана мајке, здрав живот, генетика и анатомија.

„Труднице треба да једу што разноврснију храну - све и умерено, јер тиме подстичу јачање не само свог организма, већ и бебиног&qуот;.

Ипак, како каже, многи се у Србији и даље воде искључиво „кајмак и сланина&qуот; исхраном.

„Нисам неко ко је био склон здравој исхрани... Бивши сам пушач, љубитељка брзе хране, а понекад и алкохола. Међутим, трудноћа ме је потпуно променила.

„Цигарете сам оставила, а исхрану скроз променила. Дакле, броколи, карфиол, махунарке, риба... Јела сам све оно што сам мислила да никада нећу јести&qуот;.

Александра истиче и да је врло битна и спремност мајки да девет месеци раде само оно што је добро за бебу.

„Чињеница је и да здраве намирнице папрено коштају, али у таквим ситуацијама финансијска средства нису пресудна&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.16.2019)