Surogat majka: Prednosti i mane u Srbiji i u svetu

Surogat majčinstvo nije nov fenomen. I u prošlosti su se žene odlučivale na takav korak.

Vantelesna oplodnja, sve mekši kulturološki stavovi i sklonost ka rađanju dece u kasnijem životnom dobu doveli su do izvesnog buma u surogat majčinstvu.

U protekle dve decenije, ono je postalo globalni fenomen.

Preciznih podataka o broju beba rođenih uz pomoć surogat majki nema, ali je 2012. godine procenjeno da ova industrija vredi šest milijardi dolara godišnje.

U Velikoj Britaniji broj roditelja koji su tražili pomoć surogat majki se utrostručio u periodu od 2011. do 2018. godine i popeo se sa 121 na 368.

Broj zahteva može biti i viši, pošto ne postoji obaveza da se zvanično podnose.

Uskoro možda i u Srbiji

Surogat majčinstvo u Srbiji nije dozvoljeno, ali bi novi građanski zakonik to mogao da promeni.

Kako je nedavno najavljeno u Politici, građanskim zakonikom surogat materinstvo biće dozvoljeno, i to uz umerenu nagradu, a žena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zvaće se u zakoniku „rodilja".

Ona će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu.

Ta nagrada će biti između 8.000 i 15.000 evra, kažu u komisiji za izradu prednacrta zakonika za taj list.

Zakonik je predvideo više mogućih situacija koje mogu biti rešene ugovorom između tri žene, a kad je o ocu deteta reč, to će po pravilu biti muž ili partner majke ili, kako zakon kaže, nameravane majke. Njih dvoje će biti „nameravani roditelji".

Novim izmenama građanskog zakonika protivi se Autonomni ženski centar (AŽC) iz kog su upozorili da bi novi propisi „legalizovali ozbiljne forme eksploatacije žena i trgovine decom".

„U društvu gde trećina građana i građanki živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, a žene su siromaštvu uvek više izložene, potpuno je jasno da će surogat materinstvu, iz nužnosti, pribegavati žene lošije ekonomske situacije", navedeno je u saopštenju AŽC-a.

„Nagrada koja se pominje zapravo je novac za iznajmljivanje ženskog tela i kupovinu deteta", ocenjuje AŽC.

Kako navode, Evropski parlament je surogat materinstvo 2011. godine definisao kao ozbiljan problem koji predstavlja eksploataciju ženskog tela i ženskih reproduktivnih organa.

„Istovremeno, legalizacija surogat materinstva u suprotnosti je sa UN Konvencijom o pravima deteta koja navodi specifične situacije kada dete može biti odvojeno od bioloških roditelja, što nije slučaj sa surogat materinstvom", piše u saopštenju.

Na naslovnim stranama

Surogat majčinstvo javlja se u dva oblika - gestacionom, u kom se surogat majka oplodi jajnom ćelijom i spermom; i tradicionalnom, gde se koristi jajna ćelija same surogat majke.

Onima koji ne mogu da imaju decu prirodnim putem omogućeno je da dobiju potomstvo, a da ne moraju da prolaze kroz dug i težak postupak usvajanja.

U većini slučajeva, ti postupci prolaze glatko.

Međutim, priče o potencijalnim zloupotrebama završile su na naslovnim stranama novina nekoliko puta tokom poslednjih nekoliko godina.

Na primer, slučaj bebe Gemi šokirao je svet. Pretpostavlja se da su roditelji naručioci Gemija, koji ima Daunov sindrom, namerno ostavili na Tajlandu. Njegovu sestru bliznakinju Pipu, koja nema nikakav zdravstveni problem, poveli u Australiju.

Sud je kasnije presudio da on nije bio napušten, ali se ispostavilo da je otac naručilac prethodno osuđivan za seksualno zlostavljanje dece - što je dovelo do zabrinutosti za dobrobit surogat dece.

Ugroženi na udaru

Postoje i surogat majke koje su bile iskorišćene i držane u neljudskim uslovima.

Finansijski i socijalno ugrožene žene mogu postati mete regrutovanja za surogat majčinstvo, privučene obećanim sumama novca. Surogat majka u Ukrajini, na primer, može da zaradi i do 20.000 dolara - što je osam puta više od prosečnog godišnjeg prihoda u toj zemlji.

Međutim, dešavalo se i da neke agencije odbiju da plate surogat majke ukoliko prekrše stroge uslove dogovora ili pobace.

Zabrinutost zbog eksploatacije navela je vlasti u mnogim zemljama da pokrenu mere protiv surogat majčinstva, a Ujedinjene nacije su prošle godine upozorile da se „komercijalno surogat majčinstvo... obično svodi na puku prodaju dece".

• Zamislite da podižete šest beba odjednom
• Nevakcinacija i oduzimanje dece: Prazna pretnja ili promišljena mera

Porast „zdravstvenog turizma"

Zakonski propisi koji uređuju surogat majčinstvo razlikuju se od zemlje do zemlje - u zavisnosti od istorije, kulture i društvenih vrednosti.

Na nekim mestima, kao što su Nemačka i Francuska, surogat majčinstvo doživljava se kao narušavanje dostojanstva žena, njihovo iskorišćavanje kako bi se postigli ciljevi neke treće strane.

Stoga je kod njih ova praksa u potpunosti zabranjena.

Države kao što je Velika Britanija, surogat majčinstvo vide kao poklon jedne žene drugoj i dozvoljavaju ga na „altruističkoj" osnovi. Dozvoljeno je samo platiti troškove.

U Kaliforniji, Rusiji i Ukrajini je komercijalno surogat majčinstvo dozvoljeno i doživljava se kao dokaz samostalnosti žena da učestvuju u surogat majčinstvu vlastitom slobodnom voljom.

Zabrinjava, međutim, to što u nekim državama - poput Kenije i Nigerije - surogat majčinstvo nije zakonski uređeno, što je dovelo do „zdravstvenog turizma".

Ako u zemlji u kojoj žive surogat majčinstvo nije dozvoljeno, ili je na neki način ograničeno, potencijalni roditelji mogu jednostavno da otputuju negde gde su zakoni slobodniji ili, problematičnije, u neku od zemalja u kojima je ta praksa potpuno neregulisana.

Nakon što su tokom poslednjih nekoliko godina mnogi surogat majke tražili u zemljama kao što su Indija, Tajland, Kambodža i Nepal, ove države zatvorile su klinike za strance zbog zabrinutosti da se njihovi građani iskorišćavaju.

Ali kako se jedno žarište surogat majčinstva ugasi, tako nikne neko drugo.

Pravni problemi

Očigledno postoje ozbiljni etički problemi koji proističu iz potencijalnog iskorišćavanja žena u siromašnijim zemljama i opasnosti da se prema deci ophodi kao prema pukoj robi. Zdravstveni turizam može da stvori i značajne pravne dileme.

Neke države priznaju surogat majku kao zakonskog roditelja, druge roditeljska prava odmah po rođenju dodeljuju roditeljima koji su platili uslugu. Ova neusklađenost može dovesti do toga da deca ostanu bez državljanstva.

Na primer, u poznatom slučaju bebe Mandži iz 2008. godine, dete koje je rodila indijska surogat majka ostalo je u pravnom vakuumu, jer su se japanski roditelji naručioci razveli pre rođenja bebe.

Ni surogat majka, ni planirana majka nisu želele starateljstvo nad bebom, a otac koji je želeo dete, nije mogao da ga usvoji kao samohrani roditelj, po indijskim zakonima.

Ostalo je nejasno ko su pravno roditelji i koja je nacionalnost deteta.

Ako se dete vrati kući sa roditeljima naručiocima, vlasti u matičnoj zemlji moraju da odluče da li da priznaju sporazum koji je nastao u inostranstvu i dozvole im da postanu zakonski roditelji.

U većini zemalja, na prvom mestu je dobrobit deteta. To znači da su vlasti često primorane da prihvate rezultate sporazuma, zažmurivši na potencijalnu eksploataciju surogat majki u inostranstvu.

Da li je moguć međunarodni sporazum?

Međuvladino telo Haška konferencija o privatnom međunarodnom pravu trenutno razmatra mogućnost formiranja međunarodno priznatih pravila kojima bi se uredila roditeljska prava nad decom rođenom u inostranstvu uz pomoć surogat majki

Međutim, usvajanje međunarodnog sporazuma može biti teško zbog gotovo nepomirljivo različitih stavova prema surogat majčinstvu.

Malo je verovatno da će zemlje koje zabranjuju ili ograničavaju ovu praksu pristati na nešto što omogućava surogat majčinstvo i obrnuto.

To znači da se vlasti nalaze u veoma teškoj situaciji: globalno tržište surogat majčinstva razvilo se zbog nedoslednosti zakona širom sveta, ali upravo te razlike onemogućavaju efikasno regulisanje ove prakse.

Surogat majčinstvo može da omogući radost toliko očekivanog deteta, ali istovremeno otvara vrata za eksploataciju najugroženijih.

Kako surogat majčinstvo bude postajalo sve popularnije, ove pravne i etičke dileme postaće samo akutnije. Pandorina kutija je otvorena, a zakon nije uspeo adekvatno na to da reaguje.

O ovom članku

Ovu analizu je BBC naručio od stručnjaka koji radi za spoljnu organizaciju.

Doktorka Kler Fenton-Glin je predavačica na Pravnom fakultetu na Kembridžu, gde se specijalizovala za prava dece, porodične zakone i međunarodne zakone o ljudskim pravima. Možete da je pratite na Tviteru ovde.

(BBC News, 05.27.2019)