Бивши већински власник АТП Војводине прети штрајком глађу, тврди његова кћерка

Бивши већински власник АТП Војводине Илија Девић ће, ако га приведу, кренути у штрајк глађу, рекла је данас његова кћерка Анђелка Девић, чланица управе те фирме пре стечаја.

Она је поновила раније тврдње да је њен отац жртва дугогодишњег прогона и политичких притисака на правосуђе.

Анђелка Девић је на конференцији за новинаре рекла да њен отац "неће дозволити да му приђе ни један лекар затворске болнице, јер није серијски убица".

Она је саопштила да је јутрос у 8.05 на порталу Вишег суда у Београду објављена потерница за њеним оцем.

Анђелка Девић је рекла да се њен отац није појавио прошлог петка на рочишту, наводећи да је  тај поступак  последица "монтиране кривичне пријаве", али да је адвокат однео "адекватне лекарске налазе у суд".

"Јавио се лекару у Клиничком центу, лежи код куће и прима терапију", рекла је Анђелка Девић.

Додала је да је, пре но што је издат налог за привођење, било планирано да он дође на конференцију за новинаре, али да није могао због здравственог стања.

Циљ  привођења је, како је рекла, "да се Илија Девић склони од јавности, да јавност не би имала увид шта се ту дешава".

Она је позвала председника Србије Александра Вучића да покаже да у Србији "домаћи инвеститори имају своја права и право на праведно суђење".

Вучич је "помогао код решавања проблема здаужених у швацарским францима, може и у овом случају", рекла је она.

На конференцији је приказала, како је објаснила, снимак Вучићеве изјаве у телевизијској емисији, "пре но што је дошао на власт", у којем се чује како Вучић каже да је покушао да помогне Девићу, али да није успео и да је ту реч о нечијим великим интересима.

Девић је на суду већ више од десет година, а предмет АТП "Војводина" налази под мониторингом Европске уније, јер је то једини случај са списка од 24 спорне приватизације у Србији где је оштећен инвеститор, а не држава.

АТП "Војводину" је Девић купио на аукцији Агенције за приватизацију 2004. године, испунио је инвестициони план, проширио делатност, увео нове линије и запослио нове раднике. Закључио је уговор с тадашњом градоначелницом Новог Сада Мајом Гојковић о изградњи нове Међумесне аутобуске станице што је учињено, али, иако је тај објекат завршен, Град није преусмерио саобраћај на нову локацију.

Раније је поднео и кривичну пријаву против Маје Гојковић, као и против тадашњег директора Завода за изградњу града, а сада председника Покрајинске владе Игора Мировића, а штета од 400 милиона динара коју су тако направили, доказана је правоснажном извршном судском пресудом.

Међутим, Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је 20. јануара 2015. године одбацило ту кривичну пријаву.

Разрешење ове афере захтева и Европска комисија.

(Бета, 05.06.2019)