ЦЕП: У извештају ЕК економски напредак Србије добио лошу оцену

Центар за европске политике (ЦЕП) упозорио је данас да у годишњим извештајима Европске комисије, Србија у области напретка у економији од 2015. године има исту оцену спремности - умерено припремљена, која значи да ни у тој области не напредује довољно брзо.

ЦЕП је у саопштењу навео да је најновији извештај у јавности изазвао коментаре због критика које су се односиле на политичке области, док је оцена која се односи на економију доживљена као напредак.

Међутим, ЕК за напредак користи&нбсп; оцене од "назадовање" до „веома добар напредак", а за спремност од "рана фаза" до "веома напредна фаза", а када је у питању економија, Србија има исту оцену спремности од увођења оцена (2015) – умерено припремљени, наводи се у саопштењу.

"То значи да је Србија, када се гледа на скали од један до пет, оцењена тројком. Иако израз 'умерено припремљени' може звучати као позитивна оцена, морамо бити обазриви у тумачењу. Европска комисија користи доста технички речник у овим извештајима, па се реална економска ситуација и процена стања мора тражити у детаљнијем читању извештаја", појаснила је&нбсп; извршна директорка ЦЕП Ранка Миљеновић.

"Чак и кад погледамо појединачне критеријуме, извештај Европске комисије заиста каже оно што су представници власти и пренели - да је Србија остварила напредак у економским поглављима. Међутим, када се погледа шира слика и узму у обзир сви подаци, можемо видети какво је заправо стање економије у нашој земљи - да не напредујемо довољно брзо", наводи ЦЕП.

"Један податак који указује на то како појединачне оцене мало значе када је у питању бољи живот грађана је да је бруто друштвени производ Србије по глави становника изражен у паритету куповној моћи на нивоу је 37 одсто од&нбсп; просечног у ЕУ и то већ деценију уназад", навела је Миљеновић.

Истраживач у ЦЕП-у Милош Јањић додао је да "бити умерено припремљен за чланство није ни близу довољно добро и то је порука коју представници власти не преносе јавности".

"Неопходан је знатно већи дијалог у јавности око економских тема укључених у преговоре са ЕУ. Такође, економске теме би требало да имају већи простор у раду организација цивилног друштва и у медијима", закључио је Јањић.

(Бета, 08.06.2019)