Од гласног бунта до свете тишине

Тишина у делу песника појављује се као тајна бића. Када слушамо моменат до којег нас је довело ћутање постављамо дистанцу између себе и сазнања. Без те дистанце човек живи у самодовољном свету. О томе говори преводилац Павле Рак, добитник награде „Милош Н. Ђурић” за превод са словеначког збирке песама „Тишина и друге песме” Бранета Сенегачника, у издању Трећег трга. ‒ Римована поезија данас се сматра анахроном. Ја мислим да је веома жива.