Prelazila je ulicu, ne gledajući u mom pravcu

Sedim i pušim. Prolazi minut za minutom. Prolećno sunce obasjava prozor i ja žmirkam. Sunce se skriva za dimnjak kuće preko puta i senka dimnjaka klizi po krovu, preleće ulicu i prekriva mi lice. Prisećam se kako sam juče u ovo vreme sedeo za stolom i pisao priču. Evo je: hartija na kocke i na njoj napisano sitnim rukopisom “Čudotvorac je bio visok”. Pogledao sam kroz prozor. Ulicom je išao invalid sa mehaničkom nogom i glasno lupao nogom i