Kosovo: Humanitarna kriza ili politička igra oko zatvorenih radnji

Svi prodajni objekati u četiri opštine na severu Kosova od ponedeljka ujutro su zatvoreni, u znak protesta, jer već danima nema mleka i mlečnih prozivoda, a nestalo je brašna, šećera, ulja i flaširane vode.

„Zajednički stav privrednika sa severa Kosova je da se sve prodavnice zatvore u znak solidarnosti sa kolegama koji građane snabdevaju prehrambenim namirnicima i koji su najteže pogođeni nametima iz Prištine", rekao je predsednik Udruženja privrednika sa severa Kosova Radoš Petrović.

Predstavnici vlasti u Prištini uveli su pre sedam meseci takse od 100 odsto na svu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Međutim, mera se doskoro nije sprovodila na severu Kosova gde je ova roba dostavljana lokalnim trgovinama alternativnim pravcima, navodi portal Kossev.

• Kosovo: „Tenzije idu na ruku Vučiću i Tačiju”
• Hapšenja koja su uzdrmala Kosovo: Ko je Curi
• Vodič kroz naj(ne)izvesnije izbore na severu Kosova

Slika devedesetih

„Leposavić je danas drugačiji grad, nema ljudi, nema toliko saobraćaja, upravo zbog radnji koje ne rade", kaže za BBC na srpskom novinar iz ovog grada Ivan Vučković.

„Slika 1990-tih vratila se na ulice Leposavića, a mi stariji pamtimo takve radnje", kaže on.

Problem je, navodi Vučković, što i pre zatvaranja u radnjama nije bilo ničega - iz Srbije se ne uvozi, a ne nabavlja se u južnom delu.

„Unazad nekoliko dana vladala je prava pomama, mnogi to komentarišu kao jednu vrstu panike, jer su ljudi nabavljali i što im treba i što im ne treba."

Stanovnicima Leposavića je, kaže, olakšavajuća okolnost što je Raška na tridesetak kilometara udaljenosti.

„Dosta stanovnika glavne nabavke obavljaju tamo. Krize nema, ali sveopšta situacija je navela ljude na paniku, a ne znamo da li će trajati samo dva dana koliko je najavljeno", ističe Vučković.

Ni Mitrovčani koji su se često snabdevali u Bošnjačkoj mahali ili u južnom delu Mitrovice već nekoliko dana to ne čine, prenosi Beta.

Roba iz Srbije na sever Kosova nije stigla duže od dve nedelje, a prema izjavama lokalnih trgovaca, oni odbijaju da robu nabavljaju od albanskih distributera iz južnog dela Kosova zbog postojeće takse na srpske proizvode, prenosi Kossev.

Kao odgovor na to zatvoreni su, u sve četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, prodavnice, supermarketi i veletrgovine, ugostiteljski objekti, stovarišta, gvožđare, pekare, apoteke, frizerski saloni i automehaničarske radnje.

„Takse na srpsku robu onemogućavaju normalno funkcionisanje naših poslova i zato zahtevamo da se one što pre ukinu", poručio je Petrović.

Zašto baš sada katanci?

Ministar trgovine Rasim Ljajić za BBC na srpskom kaže da je do ponedeljka bilo dugotrajnog mleka, pavlake i jogurta, ali da danima nije bilo svežeg mleka.

„Danas nema mleka, mlečnih proizvoda, suhomesnatih proizvoda, ali ni voća i povrća", dodaje.

Zato je ovaj protest, citira on privrednike, organizovan sada - da se pošalje apel da su, uprkos brojnim zahtevima da budu ukinute, takse i posle sedam meseci na snazi.

„Takvi protesti bili su na početku uvođenja taksi, ali su ljudi smatrali da će one ubrzo biti ukinute", kaže Ljajić.

Ranije je poručio da su „takse besmislen potez, koje nisu uvedene iz ekonomskih, već iz političkih razloga".

Političari se međusobno optužuju

Pripadnici pogranične Kosovske policije pucali su 11. juna na kombi vozilo kragujevačkih registarskih tablica u mestu Jošanica, u opštini Leposavić, jer je vozač odbio da se zaustavi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upitao je ko će prevoziti robu uz rizik da se na njega „otvara vatra".

„Što da izgubite glavu da biste nekom dopremili robu? Ne može drugačije da se dopremi, jer postoji taksa od 100 odsto. Postoje rešenja. Snalazićemo se, ali neću o tome da pričam. Svakako naš narod neće ostati gladan", podvukao je Vučić.

Petnaest dana kasnije premijer Kosova Ramuš Haradinaj je najavio na Tviteru da će kosovske institucije „preduzeti konkretne akcije u sprečavanju i borbi protiv svih prekograničnih nezakonitih aktivnosti u okviru zone zelenog pojasa uz granicu Kosova sa Srbijom na severu".

Tada počinje ozbiljnija nestašica mleka u Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

https://twitter.com/haradinajramush/status/1143821065136889861

Haradinaj je izjavio i da su nadležni organi imali informacije o „improvizaciji navodne humanitarne krize" na severu Kosova i da su u to bili uključeni predstavnici zvaničnog Beograda i pojedinci na severu Kosova.

On je rekao da mu je poznato da se nameravalo da se ta „kriza" organizuje prošlog četvrtka - uoči proslave Vidovdana.

Kada je prošle sedmice počela nestašica proizvoda, agencija Kosovapres objavila je, kako se navodi, dokument koji od utorka kruži severnim opštinama u kojem se od građana traži da se, uprkos nedostatku robe, ne snabdevaju sa juga od Albanaca i ocenila da je to dokaz „spinovanja".

Politička igra

Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiu za BBC kaže da je Kosovo jedno tržište - ne može biti nestašice u jednom delu, a da bude robe u ostalim delovima.

„Na jugu Mitrovice ima mleka na pretek, ali danas nisam video ljude da dolaze sa severa. To je politička igra za osvajanje tržišta, a ne humanitarna kriza", ističe Spahiu.

„To je borba Haradinaja i Vučića za tržište".

Na pitanje zašto baš sad, Spahiu odgovara „zbog pregovora".

Pregovori Beograda i Prištine obustavljeni su upravo zbog uvođenja taksi na robu iz Srbije.

Da nestašice robe ima veze sa pregovorima, smatra i ministar Ljajić.

Takse su, smatra, dovele do prestanka političkog dijaloga, koji je uz sve poteškoće davao neke rezulatate - a sada je mrtav.

„U Prištini su videli i shvatili da nema tog autoriteta koji ima snage da povuče potez i natera ih da ukinu takse, SAD ima druge prioritete, jer ne stoji zapadni Balkan tako visoko na lestvici prioriteta velikih sila i zato je Prtiština i shvatila da može da se ovako ponaša.

„Haradinaju će sve ovo povećati rejting na Kosovu, a ovo je takođe i trka za neke političke poene", rekao je Ljajić za TV Pink, ocenjujući da je uvođenje taksi, čist populistički potez.

Kasnije tokom dana, kosovski premijer najavio je da će „Vlada Kosova zaštititi građane na severu i otvoriti veleprodaje zajedno sa kosovskim biznisima".

Jedanaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.01.2019)