Olivera Katarina: Svetska zvezda koja je završila u nacionalističkom blatu

* Krajem šezdesetih godina - neki čak i to pamte - snimili ste dve pesme koje su iz ondašnjeg ugla bile „angažovane". Jedna je „Himna čoveku", pesma posvećena prvim kosmonautima na Mesecu, a druga „Balada o Vijetnamu". Da li je od tih mladalačkih izleta u angažovanost danas ostalo traga u načinu razmišljanja? Mene uvek potresa ljudska patnja, bez obzira na kom se kraju sveta dešava. Taj bol doživljavam vrlo intenzivno i u mojoj poeziji se to i te kako oseća. Veoma