Фатос Лубоња: Припадам заједници страдалника
Данас 07.07.2019 | Пише: Надежда Радовић
Када размишљам о својој прошлости, о годинама проведеним у затвору, логорима, руднику у коме сам исцрпљујуће радио, нервном слому кроз који сам прошао, покушавам да успоставим баланс са свим тим догађањима који су се низали без моје кривице, на које нисам могао да утичем. Логика тих страдања није само моја и на неки начин њом сам увучен у заједницу страдалника која није била мала у мојој земљи.
Био сам млад. Отац ми је био генерални директор албанске радио-телевизије. Енвер Хоџа се удаљио од источно европских земаља, посебно од СССР-а и успоставио блиске односе са Кином. Мој отац се томе супротставио. Енвер Хоџа је био окрутан према неистомишљеницима. Мој отац је осуђен на петнаест година робије, мој таст који је био члан Централног комитета КП Албаније на двадесет пет. Мене су ухапсили накнадно. У кући мога ујака пронашли су сакривен мој лични
