Идиличари против техничара
РТС 07.07.2019
Често, људска свест не иде упоредо са развојем технологија. Увек се нађе понеки задрти, идилични псеудохуманиста који попут рака вуче унатраг: у дивна времена када човек беше на свом Извору (ламентира он), када није био разједињен и отуђен, када му те вражје машине нису клопарале по ушима, тупиле његову слободну, неспутану свест. Тај патос русоовског типа – од којег човеку дође да пасе траву (како се већ Волтер ругао) зна да буде големи тег на појасу културе.
Љубитељи злобних пошалица препричавају да чак и данас, у средиштима наше цивилизације, међу хуманистима, научницима, мислиоцима разних „специјализација" искрсне понеки који би, уз усклик: апаге сатанас! да призове неки нови лудистички покрет у акцији уништавања рачунара, као главних криваца за незапосленост и пратеће поремећаје. Као круцијални аргумент против „техничара“, ови „идиличари“ потежу (унеколико оправдану) скепсу према преузимању неких искључиво
