Кад су дјеца жртве оних који се за њих жртвују

Вјеројатно нема ништа страшнијег од смрти дјетета, а мало је што страшније од злостављања дјетета. Чедо, тек устало на ноге, ведро и разиграно - у оку му видиш животни сјај, искру будућности – у једном тренутку оболи или страда, остаје без сјаја у очима, нестаје након што је тек постало. Не постоји поуздана утјеха за бол коју тада осјећају дјететови родитељи и ближњи, нема те мисли која би ублажила губитак. Баш зато су најмучнији и најмрачнији они закуци црних