Дуг заменио шок-жваку
РТС 30.07.2019
Откад сам имала шест година, слали су ме ујутру да касирки однесем ситнину упаковану у бели папир на којем је писало пет или десет динара. Она је тако могла да враћа кусур, а ја сам учила да бројим. Данас је другачије. Бар два пута дневно задужујем се за један или два динара.
Мама и бака су продавачице из обе смене знале по имену, и свако јутро им се јављале са "добар дан, комшинице". Није то било из користољубља, али се исплатило. Када су биле несташице, мама би их замолила да сачувају уље или млеко за моју сестру и мене, које бисмо затим чекале у дугачком реду. Ако би се догодило да га нестане, извукле би га "испод касе". И данас је слично, једино што роба нестаје зато што је "на акцији", а не због санкција. Ситнине увек фали,
