Humanost preča od Ginisa
Vesti online 01.09.2019 | J. Arsenović
Kada razgovarate sa ljudima kao što je Goran Nikolić, prvo se postidite. Pomislite, meni zdravom i pravom sve nešto teško. Teško da ustanem, da idem na posao, smeta kiša ali i sunce, gužva u prevozu ali i teskoba praznog grada. Smetaju razmažena deca, ali i to što na ulicama više nema dečje graje. A onda upoznate Gorana, 52-godišnjeg generacijskog ispisnika, koji sa 95 odsto oštećenog vida živi i radi punim plućima. Goran preskače životne prepone, trčeći maratone. Bukvalno i metaforički. Čudno objašnjenje
Napravio je poduhvat koji pre njega niko na svetu nije učinio – istrčao je 77 uzastopnih, svakodnevnih maratona! Sam sebi podiže lestvicu, iako je ona previsoka i za one koji i čuju i vide, ali su često slepi kod očiju, zacementirani u glavi i zaleđeni u grudima. „Menjaj staze, menjaj i ritam, jer kao što rutina ubija ljubav, tako ubija i trčanje. Ne dozvoli da monotonija ubije uživanje“, jedna je od rečenica koju bi mnogi od nas rado potpisali, a koja je deo
