Хуманост преча од Гиниса
Вести онлине 01.09.2019 | Ј. Арсеновић
Када разговарате са људима као што је Горан Николић, прво се постидите. Помислите, мени здравом и правом све нешто тешко. Тешко да устанем, да идем на посао, смета киша али и сунце, гужва у превозу али и тескоба празног града. Сметају размажена деца, али и то што на улицама више нема дечје граје. А онда упознате Горана, 52-годишњег генерацијског исписника, који са 95 одсто оштећеног вида живи и ради пуним плућима. Горан прескаче животне препоне, трчећи маратоне. Буквално и метафорички. Чудно објашњење
Направио је подухват који пре њега нико на свету није учинио – истрчао је 77 узастопних, свакодневних маратона! Сам себи подиже лествицу, иако је она превисока и за оне који и чују и виде, али су често слепи код очију, зацементирани у глави и залеђени у грудима. „Мењај стазе, мењај и ритам, јер као што рутина убија љубав, тако убија и трчање. Не дозволи да монотонија убије уживање“, једна је од реченица коју би многи од нас радо потписали, а која је део
